Hirurg KBC Zvezdara dr Zlatko Bokun, jedan od retkih u Srbiji koji se bavi laparoskopskom hirurgijom debelog creva, rekao je da se kod nas godišnje otkrije oko 4.000 novoobolelih, što predstavlja pravu epidemiju ove maligne bolesti.

"Svaka deseta osoba obolela od maligne bolesti umire upravo od raka debelog creva, a svakih deset godina Srbija zbog ove bolesti izgubi ceo jedan grad veličine Bečeja", rekao je Tanjugu dr Bokun.

On kaže da su najugroženiji stariji od 50 godina, češće muškarci, mada se i te granice poslednjih godina pomeraju naniže i ka ženskom polu. Pored naslednih faktora, ishrana sa malo biljnih vlakana i velikom količinom mesa, mesnih prerađevina i životinjskih masti predstavlja jedan od najvećih faktora rizika za oboljevanje. Odlaganje stolice i drugi poremećaji pražnjenja, pušenje, gojaznost, izloženost pojedinim štetnim materijama takođe doprinose pojavi te bolesti.

"Kod populacije koja uzima veće količine voća i povrća uz smanjen unos, pre svega, crvenog mesa rizik od oboljevanja je deset puta manji", istakao je Bokun i dodao da mediteranska dijeta deluje kao dobra preventiva ne samo kod oboljenja kardiovaskularnog sistema, već i kod malignih bolesti.

Pri tom, istakao je Bokun, ne treba zaboraviti stres kao jedan od glavih okidača malignih procesa, jer kada pati duša, pati i telo.

Bokun je podsetio da među simptome spadaju promena u ritmu pražnjenja creva, pojave krvi u stolici, lažnih "poziva" na stolicu, malokrvnost, bolovi u stomaku, nadimanje, malaksalost, gubitak na
težini...

Kada je u pitanju dijagnostika raka debelog creva, Bokun smatra da bi svaka osoba starija od 50 godina bez ikakvih simptoma trebalo rutinski da uradi test skrivenog krvarenja u stolici koji je dostupan u svakom Domu zdravlja.

On je dodao da su rektoskopija i rektosigmoidoskopija takođe pregledi koji se obavljaju ambulantno i pružaju dobar uvid u završni deo debelog creva gde se nalazi gotovo 50 odsto tumora.

"Zlatni standard za dijagnostiku je kolonoskopija koja pruža uvid u celu površinu sluzokože debelog creva, a istovremeno se mogu uzeti i uzorci tkiva za analizu i ukloniti manje promene, na primer, polipi, iz kojih mogu nastati karcinomi, čime se bolest može sprečiti pre nego što nastane", istakao je on.

Bokun je kazao da, ako se kolonoskopijom otkrije tumor, dijagnostika se dopunjuje ultrazvukom i skenerom ili magnetnom rezonancijom trbuha i male karlice, tumor-markerima i laboratorijskim analizama pre upućivanja hirurgu radi odluke o daljem lečenju.

"Mnogo nade polažemo u Nacionalni program za prevenciju kolorektalnog karcinoma kojim će se povećati broj novootkrivenih slučajeva u ranoj fazi bolesti kada je mogućnost izlečenja vrlo velika, a lečenje ne samo najefikasnije, već i najjeftinije", istakao je Bokun.

Govoreći o mogućnostima lečenja, dr Bokun je istakao da je ono, pre svega, hirurško, jer se tumor mora odstraniti zajedno sa pripadajućim delom creva i njegovim krvnim sudovima i limfnim žlezdama da bi se sprečilo dalje širenje i da bi se tačno ustanovila faza bolesti radi odluke o naknadnoj hemioterapiji ili zračenju.

Komentarišući razliku laparoskopske operacije od otvorenih, Bokun je rekao da ona suštinski ne postoji, jer u oba slučaja hirurg uklanja oboleli organ. Razlika je u pristupu, jer se laparoskopske operacije obavljaju uz pomoć kamere i tankih instrumenata, bez potrebe za velikim rezom kojim se otvara ceo trbuh.

On je podsetio da je KBC Zvezdara jedna od retkih srpskih bolnica u kojoj se još od 2003. na Odeljenju minimalno invazivne hirurgije uspešno obavljaju laparoskopske operacije debelog creva.

Bokun smatra da je potrebna edukacija i to, pre svega, mlađih hirurga koji ovu metodu mnogo lakše usvajaju, kao i sistemska podrška, nabavka opreme i instrumenata bez kojih pacijentima neće moći da se pruži najbolja moguća nega.

"Primena laparoskopskih operacija, pre svega, debelog creva, uz adekvatan skrining i otkrivanje novih slučajeva u ranoj fazi, omogućiće našim građanima najbolje šanse za izlečenje i unapređenje zdravlja", zaključio je dr Bokun.

(Tanjug)