Razmislite o svim senzacijama koje osećate dok se oblačite, kupate, hodate, vozite bicikl… Zamislite šetnju kroz tržni centar, sva su vam čula aktivna možete da osetite miris brze hrane, eteričnih ulja i da znate da prolazite pored određene prodavnice. Svesni ste položaja svoga tela i ne sudarate se sa drugim ljudima, možete da prihvatite sve nadržaje iz okruženja, muziku, buku. Ali, šta ako to ne možete?

"Dete koje ima poremećaj senzorne integracije nailazi na problem - ne može da integriše sve informacije podjednako. Prejake boje će mu smetati, žmirkaće, miris hrane će mu izazivati mučninu, žamor će činiti da zatvori uši dok ga senzacije preplavljuju. Možda će da vrišti kako bi se odbranio od suvišne buke, a dešava se i da dete potrči kako bi pobegao od tog obilja informacija sa kojima ne može da se izbori", kaže Dragana Čvorak, defektolog, objašnjavajući kako se prepoznaju simptomi senzorno integrativne disfunkcije.

Prema rečima stručnjaka, senzorna integracija predstavlja organizaciju svih informacija koje se obrađuju u mozgu kako bismo mogli da funkcionišemo u svakodnevnim životnim aktivnostima. Senzorna integracija pomaže ljudima da shvate svet oko sebe dobijanjem i organizovanjem informacija iz naših čula.

"Uglavnom se govori o pet čula, ali zapravo ih ima sedam: zvuk, vid, miris, ukus, dodir, kao i proprioceptivno čulo iz koga primamo informaciju o položaju tela u prostoru i vestibularno čulo iz koga primamo informaciju o ravnoteži i pokretu", objašnjava Dragana.
Poremećaj senzorne integracije uočava se u najranijem dobu, još kod beba.

"Takve bebe su previše plačljive, sve im smeta ili su potpuno mirne. Ne vole da im se neko 'vrti oko glave' - izbegavaju češljanje i umivanje. Agresivno reaguju na žamor iz okruženja ili na glasnu, odnosno previše utišanu muziku. Nemaju pravilno drženje tela, često posrću pri hodu i deluju trapavo", kaže Dragana Čvorak iz Centra za edukaciju i rehabilitaciju "CSPER".

Ukoliko se ovi simptomi često ispoljavaju i kada stručnjaci dođu do zaključka da je podsticaj razvoja deteta neophodan, predlaže se tretman senzorne integracije koji podrazumeva indivudalni pristup terapeuta u senzornoj sobi, koja je opremljena različitom opremom za adekvatnu stimulaciju svih čula.

Terapija se sprovodi kod svih osoba nezavisno od uzrasta, ali najčešća je kod dece. Ovaj poremećaj često de javlja kod autističnog spektra poremećaja, kada je neophodna što brža reakcija roditelja i stručnjaka.

Cilj terapije je da se detetu omogući organizovanje različitih vrsta senzornih stimulusa kako bi se razvile kognitivne sposobnosti i izbegli eventualni razvojni poremećaji ili umanjile posledice istih.

"Terapeuti pomažu dostizanje smirene budnosti, poboljšavaju vezu između tela i mozga, uče pacijenta koliko je važno da oseti i prihvati svoje telo. Istovremeno se radi na usvajanju pojmova kao što su iznad, ispod, između, kroz, brzo, polako… Sve se odvija u toku igre ili drugih uobičajenih dnevnih aktivnosti, kada se dete kreće kroz prostor, provlači, penje, skače, poseže…", objašnjava Dragana Čvorak, ističući da je važno da "sve aktivnosti koje se organizuju u okviru tretmana prijaju detetu, kako bi osetilo radost koja će da ga vodi napred."

Jednim klikom pomozite deci sa autizmom

Da podsetimo: MONDO je organizovao akciju u kojoj prikupljamo novac za opremanje fiskulturne sale u okviru Doma gde će biti stacionar za 40 autistične dece i mladih iz cele Srbije, i dnevni boravak za još 30 dece i mladih sa smetnjama u razvoju iz Šapca i okoline.



Sve što treba je da lajkujete MONDO Facebook stranicu, a za svakog novog fana Telekom Srbija će donirati novac na ime opremanja fiskulturne sale u Šapcu.



Kako napreduje akcija možete da proverite u svakom trenutku na "brojaču" i da pozovete prijatelje da podrže akciju.

Prevashodni cilj nam je da skrenemo pažnju na mlade ljude sa smetnjama u razvoju i da im zajedno pomognemo da imaju bolji život.



(MONDO - Danica Čigoja)