Pod sloganom "Ugledajte, sprečite!", u Srbiji je započela kampanja Euromelanoma 2013, u koju je uključeno ukupno 119 dermatologa, 27 državnih zdravstvenih ustanova i 11 privatnih ordinacija.
Ovogodišnja kampanja Euromelanoma fokusirana je na edukaciju i prevenciju, sa akcentom na značaj otkrivanja potencijalno opasnih promena na koži i njihovo rano lečenje. Osim toga, naglašava se i značaj ekstenzivnijeg skrininga od strane lekara i drugih zdravstvenih radnika sa ciljem postavljanja rane dijagnoze i prikupljnaja izveštaja o daljem porastu broja obolelih.
Rak kože danas ima jednu od najbrže rastućih učestalosti. U prethodnim godinama ona je iznosila četiri do pet odsto, ali danas se smatra da će jedan od šest Evropljana u toku života razviti neki od tipova raka kože.
"Sa ciljem prikupljanja najnovijih statističkih podataka, u svih 29 evropskih zemalja koje učestvuju u kampanji Euromelanoma koristiće se standardizovani upitnici kako bi se prikuplili podaci o 100.000 pacijenata širom Evrope. U tome će učestvovati i Srbija", rekla je na konferenciji povodom započinjanja kampanje prof. dr Ljiljana Medenica, koordinator nacionalnog Euromelanoma tima, član Borda direktora Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju i direktorka Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.
U našoj zemlji ova kampanja sprovodi se šestu godinu zaredom i prema rečima dr Medenice, do sada je pregledano više od 7.500 ljudi, a suspektivne lezije pronađene su u proseku kod 700 do 1.000 ljudi svake godine, od čega je u najvćem broju slučajeva u pitanju bilo rano otkrivanje malignog melanoma, najtežeg oblika raka kože.
"Kada je reč o ranom otkrivanju raka kože, statistički podaci u našoj zemlji pokazuju da je oko 35 odsto pacijenata je samo otkrilo promene na koži. To je značajan broj ljudi, ali mi bismo voleli da bude još više onih koji znaju na koji način da se pregledaju i upoznati su sa svim faktorima rizika i simptomima različitih tipova ove bolesti. Zbog toga se uvek trudimo da edukujemo pacijente, a ove godine ćemo im po prvi put deliti karte u kojima je na jednostavan način ilustrovan samopregled kož", kaže dr Medenica.
Osim toga, ona ističe da je važna i edukacija lekara drugih specijalnosti. U okviru ove kampanje kreirano niz sredstava za zdravstvene radnike, među kojima su posteri i flajeri sa grafičkim rešenjem - Rak kože se može videti, koji pomažu u raspoznavanju različitih sumnjivih lezija, piše Pharma network.
"Postoje četiri glavne grupe lezija kojih bi lekari trebalo da budu svesni. To su aktinične keratoze, bazocelularni karcinomi, spinocelularni karcinomi i melanomi. Iako melanomi čine najopasniju grupu, ostale kategorije tumora i prekanceroznih lezija takođe mogu da izazovu značajna oštećenja kože i da se kasnije razviju u oblike raka kože opasne po život. Upravo zbog toga su rano otkrivanje i rano lečenje od izrazito velikog značaja", ističe dr Medenica.
Osim rane detekcije, preventiva takođe igra veliku ulogu u zaštiti od malignih oboljenja kože. A preventivne mere, kako ističe prof. dr Miloš Nikolić, član nacionalnog Euromelanoma tima, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije i načelnik Dečjeg odeljenja na Klinici za dermatovenerologiju KCS, najbolje je uvesti još u detinjstvu.
"Procenjuje se da u periodu detinjstva i adolescencije svaki čovek proživi 3/4 ukupne izloženosti sunčevom zračenju u toku celog života. Koža sve pamti, efekti izlaganja suncu se sabiraju i to na kraju može da dovede do nastanka raka kože. Dovoljno je da neko u mladosti najmanje tri puta zadobije opekotine od sunčanja i da to u velikoj meri poveća rizik od nastanka melanoma", kaže dr Nikolić.
Jedina prednost izlaganja sunčevom zračenju, kako ističe, jeste sinteza vitamina D u organizmu, ali zato je neophodno pametno se sunčati. Ne treba izlaziti na sunce u periodu od 10 do 17 časova, treba nositi odgovarajuću garderobu, ali i na adekvatan način koristiti kreme za zaštitu od štetnog zračenja.
"Takođe, dokazano je da česta upotreba solarijuma u mladosti kasnije povećava rizik od nastanka raka kože za čak 75 odsto", upozorava dr Nikolić.
U osobe sa povišenim stepenom rizika, kako je objasnio dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije i član nacionalnog Euromelanoma tima, spadaju i oni koji su zbog posla svakodnevno napolju, oni koji na telu imaju više od 50 mladeža, osobe koje su već bolovale od melanoma, kao i oni u čijoj porodici je neko bolovao od raka kože, ali i osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji piju imunosupresivne lekove.
Organizatori kampanje Euromelanoma 2013 su Udruženje dermatovenerologa Srbije i Euromelanoma Evropa, a održava se pod pokroviteljstvom Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju (EADV) i Ministarstva zdravlja, uz partnerstvo brenda Eucerin kompanije Beiersdorf.
(MONDO)
Ovogodišnja kampanja Euromelanoma fokusirana je na edukaciju i prevenciju, sa akcentom na značaj otkrivanja potencijalno opasnih promena na koži i njihovo rano lečenje. Osim toga, naglašava se i značaj ekstenzivnijeg skrininga od strane lekara i drugih zdravstvenih radnika sa ciljem postavljanja rane dijagnoze i prikupljnaja izveštaja o daljem porastu broja obolelih.
Rak kože danas ima jednu od najbrže rastućih učestalosti. U prethodnim godinama ona je iznosila četiri do pet odsto, ali danas se smatra da će jedan od šest Evropljana u toku života razviti neki od tipova raka kože.
"Sa ciljem prikupljanja najnovijih statističkih podataka, u svih 29 evropskih zemalja koje učestvuju u kampanji Euromelanoma koristiće se standardizovani upitnici kako bi se prikuplili podaci o 100.000 pacijenata širom Evrope. U tome će učestvovati i Srbija", rekla je na konferenciji povodom započinjanja kampanje prof. dr Ljiljana Medenica, koordinator nacionalnog Euromelanoma tima, član Borda direktora Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju i direktorka Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije.
U našoj zemlji ova kampanja sprovodi se šestu godinu zaredom i prema rečima dr Medenice, do sada je pregledano više od 7.500 ljudi, a suspektivne lezije pronađene su u proseku kod 700 do 1.000 ljudi svake godine, od čega je u najvćem broju slučajeva u pitanju bilo rano otkrivanje malignog melanoma, najtežeg oblika raka kože.
"Kada je reč o ranom otkrivanju raka kože, statistički podaci u našoj zemlji pokazuju da je oko 35 odsto pacijenata je samo otkrilo promene na koži. To je značajan broj ljudi, ali mi bismo voleli da bude još više onih koji znaju na koji način da se pregledaju i upoznati su sa svim faktorima rizika i simptomima različitih tipova ove bolesti. Zbog toga se uvek trudimo da edukujemo pacijente, a ove godine ćemo im po prvi put deliti karte u kojima je na jednostavan način ilustrovan samopregled kož", kaže dr Medenica.
Osim toga, ona ističe da je važna i edukacija lekara drugih specijalnosti. U okviru ove kampanje kreirano niz sredstava za zdravstvene radnike, među kojima su posteri i flajeri sa grafičkim rešenjem - Rak kože se može videti, koji pomažu u raspoznavanju različitih sumnjivih lezija, piše Pharma network.
"Postoje četiri glavne grupe lezija kojih bi lekari trebalo da budu svesni. To su aktinične keratoze, bazocelularni karcinomi, spinocelularni karcinomi i melanomi. Iako melanomi čine najopasniju grupu, ostale kategorije tumora i prekanceroznih lezija takođe mogu da izazovu značajna oštećenja kože i da se kasnije razviju u oblike raka kože opasne po život. Upravo zbog toga su rano otkrivanje i rano lečenje od izrazito velikog značaja", ističe dr Medenica.
Osim rane detekcije, preventiva takođe igra veliku ulogu u zaštiti od malignih oboljenja kože. A preventivne mere, kako ističe prof. dr Miloš Nikolić, član nacionalnog Euromelanoma tima, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije i načelnik Dečjeg odeljenja na Klinici za dermatovenerologiju KCS, najbolje je uvesti još u detinjstvu.
"Procenjuje se da u periodu detinjstva i adolescencije svaki čovek proživi 3/4 ukupne izloženosti sunčevom zračenju u toku celog života. Koža sve pamti, efekti izlaganja suncu se sabiraju i to na kraju može da dovede do nastanka raka kože. Dovoljno je da neko u mladosti najmanje tri puta zadobije opekotine od sunčanja i da to u velikoj meri poveća rizik od nastanka melanoma", kaže dr Nikolić.
Jedina prednost izlaganja sunčevom zračenju, kako ističe, jeste sinteza vitamina D u organizmu, ali zato je neophodno pametno se sunčati. Ne treba izlaziti na sunce u periodu od 10 do 17 časova, treba nositi odgovarajuću garderobu, ali i na adekvatan način koristiti kreme za zaštitu od štetnog zračenja.
"Takođe, dokazano je da česta upotreba solarijuma u mladosti kasnije povećava rizik od nastanka raka kože za čak 75 odsto", upozorava dr Nikolić.
U osobe sa povišenim stepenom rizika, kako je objasnio dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije i član nacionalnog Euromelanoma tima, spadaju i oni koji su zbog posla svakodnevno napolju, oni koji na telu imaju više od 50 mladeža, osobe koje su već bolovale od melanoma, kao i oni u čijoj porodici je neko bolovao od raka kože, ali i osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji piju imunosupresivne lekove.
Organizatori kampanje Euromelanoma 2013 su Udruženje dermatovenerologa Srbije i Euromelanoma Evropa, a održava se pod pokroviteljstvom Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju (EADV) i Ministarstva zdravlja, uz partnerstvo brenda Eucerin kompanije Beiersdorf.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.