Kliničke manifestacije mogu biti koprivnjača, otok kože, crvenilo oka, otok dušnika s promuklošću, disfonijom, otežanim disanjem, bronhospazam s gušenjem i "sviranjem" u grudima, pad krvnog pritiska, vaskularni kolaps, aritmija, infarkt srca, mučnina, povraćanje, bol i grčevi u stomaku, dijareja, dezorijentacija gubitka svesti.
Zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa, anafilaktički šok može dovesti i do smrti.
"Uzročnici anafilaktičkog šoka mogu biti hrana (36 odsto), lekovi (17 odsto), otrovi insekata (15 odsto). Hrana koja najčešće izaziva reakcije jeste kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Preosetljive osobe moraju voditi računa o tome šta namirnice koje kupuju i konzumiraju sadrže i treba obratiti pažnju, recimo, i na postojanje supstanci u tragovima u nekim konditorskim proizvodima", kaže za Farma Netvork doc. dr Aleksandra Perić-Popadić iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.
Ona je objasnila da od lekova, najčešći prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka jesu beta laktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (najčešće mišićni relaksansi), jodna kontrastna sredstva. Međutim, i lateks, izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi takođe može izazvati anafilaksu ili anafilaktički šok. Od insekata najčešći izazivači anafilaktičkog šoka jesu pčele, ose i stršljeni.
Dijagnoza anafilaktičkog šoka postavlja se kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije sa po život ugrožavajućim respiratornim tegobama i/ili hipotenzija, naročito u prisustvu kožnih promena. Izuzetno je važno istaći da kožne ili mukozne promene mogu biti diskretne ili odsutne kod 20 odsto reakcija (neki bolesnici imaju samo pad pritiska). Mogu postojati samo digestivni simptomi (npr. povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija). Ovakvi se slučajevi najčešće javljaju pri ubodu insekata.
Dijagnoza je primarno klinička, na osnovu anamneze i simptoma, ali se ponekad može dopuniti laboratorijskim testovima.
Ukoliko je moguće otkloniti alergen (npr. prekid davanja leka, otklanjanje žaoke i sl.), vrši se procena disanja, prohodnost vazdušnih puteva i cirkulacija. Obavlja se i monitoring pulsne oksimetrije, EKG-a, merenja i praćenja krvnog pritiska.
Terapija podrazumeva davanje epinefrina, antihistaminika, visokih doza glikokortikosteroida, kiseonika, ksantinskih preparata (aminofilin) u slučaju bronhospazma i tečnosti (fiziološki rastvor, glukoza…).
Deca s respiratornim znacima moraju biti u opservaciji najmanje šest do osam sati u bolničkim uslovima, dok je kod pacijenata s anafilaktičkim reakcijama s hipotenzijom ili kolapsom neophodna opservacija najmanje 24 sata u intenzivnoj jedinici.
Svakome ko je doživeo anafilaktički šok na ubod insekta, na hranu (minimalne količine), kod idiopatske anafilakse (ne zna se uzročnik) savetuje se nošenje pribora za samopomoć, koji čine EPI-PEN ili ANA-KIT (epinefrin u količini od 500 mcg ili 300 mcg rastvora za im. davanje).
Kao svojevrsne alergijske reakcije javljaju se i urtikarija i angioedem. Šta se pod njima podrazumeva?
Urtikarija predstavlja izdignute, eritematozne lezije koje su ograničene i praćene svrabom, a pogoršavaju se češanjem i blede na pritisak. Obično nestaju u toku 24 časa i ne ostavljaju promene na mestu prethodnog pojavljivanja.
Angioedem je često udružen s urtikarijom, mada može nastati i nezavisno od nje. Sličan je urtikariji, ali je dublje u tkivu, asimetričan. Zbog manjeg broja mast ćelija i senzornih nervnih završetaka u dubljem tkivu, svrab je manje zastupljen. Incidenca akutne urtikarije je nepoznata. Smatra se da 10-20 odsto populacije u neko vreme tokom života dobije urtikariju. Češća je kod mlađih osoba. Akutna urtikarija traje manje od šest nedelja.
Najbolji tretman je identifikacija i uklanjanje okidača, tj. uzročnog faktora. Antihistaminici obezbeđuju oslobađanje od simptoma. Ukoliko ne dovode do poboljšanja, uvode se glikokortikosteroidi, a u najtežim slučajevima teške generalizovane urtikarije i/ili angioedema može biti neophodan epinefrin.
(MONDO)
Zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa, anafilaktički šok može dovesti i do smrti.
"Uzročnici anafilaktičkog šoka mogu biti hrana (36 odsto), lekovi (17 odsto), otrovi insekata (15 odsto). Hrana koja najčešće izaziva reakcije jeste kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Preosetljive osobe moraju voditi računa o tome šta namirnice koje kupuju i konzumiraju sadrže i treba obratiti pažnju, recimo, i na postojanje supstanci u tragovima u nekim konditorskim proizvodima", kaže za Farma Netvork doc. dr Aleksandra Perić-Popadić iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.
Ona je objasnila da od lekova, najčešći prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka jesu beta laktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (najčešće mišićni relaksansi), jodna kontrastna sredstva. Međutim, i lateks, izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi takođe može izazvati anafilaksu ili anafilaktički šok. Od insekata najčešći izazivači anafilaktičkog šoka jesu pčele, ose i stršljeni.
Dijagnoza anafilaktičkog šoka postavlja se kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije sa po život ugrožavajućim respiratornim tegobama i/ili hipotenzija, naročito u prisustvu kožnih promena. Izuzetno je važno istaći da kožne ili mukozne promene mogu biti diskretne ili odsutne kod 20 odsto reakcija (neki bolesnici imaju samo pad pritiska). Mogu postojati samo digestivni simptomi (npr. povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija). Ovakvi se slučajevi najčešće javljaju pri ubodu insekata.
Dijagnoza je primarno klinička, na osnovu anamneze i simptoma, ali se ponekad može dopuniti laboratorijskim testovima.
Ukoliko je moguće otkloniti alergen (npr. prekid davanja leka, otklanjanje žaoke i sl.), vrši se procena disanja, prohodnost vazdušnih puteva i cirkulacija. Obavlja se i monitoring pulsne oksimetrije, EKG-a, merenja i praćenja krvnog pritiska.
Terapija podrazumeva davanje epinefrina, antihistaminika, visokih doza glikokortikosteroida, kiseonika, ksantinskih preparata (aminofilin) u slučaju bronhospazma i tečnosti (fiziološki rastvor, glukoza…).
Deca s respiratornim znacima moraju biti u opservaciji najmanje šest do osam sati u bolničkim uslovima, dok je kod pacijenata s anafilaktičkim reakcijama s hipotenzijom ili kolapsom neophodna opservacija najmanje 24 sata u intenzivnoj jedinici.
Svakome ko je doživeo anafilaktički šok na ubod insekta, na hranu (minimalne količine), kod idiopatske anafilakse (ne zna se uzročnik) savetuje se nošenje pribora za samopomoć, koji čine EPI-PEN ili ANA-KIT (epinefrin u količini od 500 mcg ili 300 mcg rastvora za im. davanje).
Kao svojevrsne alergijske reakcije javljaju se i urtikarija i angioedem. Šta se pod njima podrazumeva?
Urtikarija predstavlja izdignute, eritematozne lezije koje su ograničene i praćene svrabom, a pogoršavaju se češanjem i blede na pritisak. Obično nestaju u toku 24 časa i ne ostavljaju promene na mestu prethodnog pojavljivanja.
Angioedem je često udružen s urtikarijom, mada može nastati i nezavisno od nje. Sličan je urtikariji, ali je dublje u tkivu, asimetričan. Zbog manjeg broja mast ćelija i senzornih nervnih završetaka u dubljem tkivu, svrab je manje zastupljen. Incidenca akutne urtikarije je nepoznata. Smatra se da 10-20 odsto populacije u neko vreme tokom života dobije urtikariju. Češća je kod mlađih osoba. Akutna urtikarija traje manje od šest nedelja.
Najbolji tretman je identifikacija i uklanjanje okidača, tj. uzročnog faktora. Antihistaminici obezbeđuju oslobađanje od simptoma. Ukoliko ne dovode do poboljšanja, uvode se glikokortikosteroidi, a u najtežim slučajevima teške generalizovane urtikarije i/ili angioedema može biti neophodan epinefrin.
(MONDO)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!