Neurolog i direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, Vladimir Kostić , ove rezultate studije ipak uzima sa "rezervom": "Kada je reč o epidemiološkim ispitivanjima, treba biti strpljiv da se ona potvrde. Nije novina da demencija manje pogađa osobe koje su višeg obrazovanja, kao i one koji više vode računa o zdravlju".
Već se ranije govorilo o tome da je dužina obrazovanja neka vrsta zaštitnog faktora. "Ljudi koji se dugotrajno bave intelektualnim radom imaju bogatiju sinaptičku mrežu u mozgu, koja prva strada kod demencije, a mreža je zadužena za kognitivne, odnosno intelektualne i emotivne procese. Nažalost, i najumniji ljudi obole od Alchajmerove bolesti, jer je genetski uzrok dominantan", rekao je za "Politiku" dr Kostić.
Ispitivanja faktora rizika, po rečima dr Kostića, pokazala su da je važna kontrola faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, a to su: sprečavanje hipertenzije, povećana masnoća u krvi, dijabetes i insulinska rezistencija.
Dr Kostić naglašava da je važno da se o ovim faktorima povede računa već u srednjem životnom dobu, jer ova bolest počinje desetinama godina ranije nego što se ispolji, ali i da se obezbedi fizička aktivnost.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu