Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. Vladimir Đukić je, pred početak stručnog skupa o transplantacijama koji je organizovan na Vojnomedicinskoj akademiji, ukazao da je država učinila što je bilo do nje u razvoju transplantacionog programa i da su zdravstvene ustanove edukovale timove za transplantaciju, ali da smo kao narod nedovoljno učinili, jer je još uvek mali broj donora.

"Broj davalaca organa je manje od pet na milion stanovnika. To što smo imali 26 donora do sada od početka godine ne čini nam na čast kao narodu koji se diči čovekoljubljem, empatijom, željom da pomognemo drugima", naglasio je Đukić.

Đukić je podsetio da naša zemlja ima 100.000 potencijalnih davalaca organa (100.000 ljudi ima donorske kartice), što je za osmomilionsku Srbiju nedovoljno i naglasio da će transplantacija organa sa živih davalaca možda biti sledeća etapa u razvoju transplantacionog programa.

"Ako donorski program sa kadaveričnih, sa mrtvih davalaca, ne bude mogao da doživi pozitivnu ekspanziju, mislim da ćemo morati da se okrenemo davalaštvu sa živih srodnika", naglasio je Đukić.

Transplantacije sa živih srodnika upravo su bile tema današnjeg stručnog skupa na VMA, koji je organizovan u sklopu obeležavanja Evropskog dana transplantacije organa - 12. oktobra.

Na skupu su osim domaćih lekara učestvovali i lekari iz Turske iz Adžibadem klinike koja ima razvijene laparoskopske tehnike transplantacije jetre i bubrega sa živih srodnika.

Načelnik VMA prof. Marjan Novaković istakao je važnost ovakvih skupova u razmeni iskustava što se tiče transplantacione hirurgije.

"Osim razmene iskustava što se tiče endoskopske transplantacije organa, očekujem da ostvarimo boljitak i u smislu buduće saradnje. Da neke naše mlađe kolege odlaze na edukaciju u njihove centre", naglasio je Novaković.

Novaković je ukazao da u Srbiji svaki centar, koji se bavi transplantacijom organa, ima svoju listu pacijenata kojima je organ potreban, a da u Srbiji oko 700 pacijenata čeka jetru i oko 2.000 pacijenata bubreg.

Koordinator za transplantaciju organa na VMA prof. Đoko Maksić istakao je da se povećava broj donora, ali da je to još uvek nedovoljno i da se mora raditi na promeni svesti kod ljudi.

"Ljudi moraju da shvate da je osoba koja je moždano mrtva dragocenost ovog društva, da zahvaljujući donaciji može da se spase pet, šest života. Moramo da shvatimo da su veće šanse da budemo primaoci, nego donori organa ", naglasio je Maksić.

Maksić je ukazao da se ne može očekivati pomoć od Evrope, jer i u ostalim evropskim zemljama vlada nestašica organa, tako da svakog dana umre 12 ljudi koji čekaju na transplantaciju i liste čekanja su sve duže.

Od početka godine urađeno je 46 transplantacija bubrega, deset transplantacija jetri i jedna transplantacija srca, ali je broj donora i dalje zabrinjavajuće mali.