Izduvate nos u maramicu i ona postane zelena, žuta, sluzava. Ali, šta ako ta boja može da vam otkrije od čega ste zapravo bolesni? Nemački naučnici rade upravo na ovoj ideji: na maramici koja pokazuje razliku između obične prehlade i gripa. Oni to zovu "laboratorija u maramici".

Laboratorija u maramici radi slično kao test za trudnoću, onaj tip koji možete da kupite u apoteci, samo što je malo složenija. U strukturi ove maramice, molekuli koji imitiraju antitela su vezani za polimer. Ako se nekoliko ovih molekula veže za virus, polimer automatski menja svoju strukturu. Ili, kako naučnici to vole da kažu, polimer se raspada.

Ovo raspadanje izaziva signal, kao što je reakcija u materijalu maramice i proizvodi boju. "I to najverovatnije ne crvenu", kaže Frank Bir, pošto onda ljudi mogu da pomisle da je u pitanju krv.

Frank Bir je direktor ovog projekta i naučnik na Institutu Fraunhofer za biomedicinski inženjering u Potsdamu. Ovaj institut je jedna od 14 naučnih ustanova i partnera iz industrijskog sektora koji rade na projektu "laboratorije u maramici".

Polimer i drugi molekuli mogu da se ispredu kao niti i da se od njih napravi tekstil. "Mislili smo o raznim rešenjima, kao što su hanzaplasti, krpe za čišćenje, ali na kraju smo se odlučili za maramicu", kaže Bir za DW. "To je dobro ime za projekat - iako je u pitanju mnogo više od maramice."

Naučnici kažu da njihov rad vodi ka "novoj generaciji kliničke dijagnostike", iako se na prošlu generaciju kliničke dijagnostike - takozvanu "laboratoriju u čipu", i dalje čeka da osvoji tržište.

"Laboratorija u čipu" je uređaj za postavljanje dijagnoze. U pitanju je samo par kvadratnih santimetara koji mogu da rade sa minimalnim količinama tečnosti. Oni su razvijeni da mere jedinjenja u krvi i drugim tečnostima i da uoče simptome koji pokazuju je pacijent, na primer, doživeo srčani udar.

Čipove čita i tumači druga mala mašina, koja pokazuje rezultate lekaru i pacijentu u samo nekoliko minuta. Međutim, laboratorijska maramica obećava da će nadmašiti i to. "Više nam nije potrebna druga mašina", kaže Bir.

Korišćenje strukture materijala, kao što je materijal maramice, omogućiće da ova tehnologija bude iskorišćena i na druge načine. Na primer, da otkrije bacile na radnim površinama ili čak na hirurškim instrumentima u bolnicama. "U poslednje vreme, teško je oceniti da li je nešto stvarno očišćeno", kaže Bir. "Možete da obrišete neku površinu dezinfekcionom tečnošću i da mislite da je ona čista. Ali, sa našom maramicom, tačno ćete znati da li je čista ili ne."

Naučnici razvijaju materijale koji će prepoznavati viruse gripa, salmonele i bakterije koja uzrokuje dijareju. Nadaju se da će na tu listu moći da dodaju i patogen otporan na antibiotike, koji je odgovoran za brojne smrti po bolnicama.

Nemačko Ministarstvo prosvete i istraživanja je finansira ovaj projekat do kraja 2014. godine. "Do tada se nadamo da ćemo pokazati kako cela ova stvar radi. Već sada smo veoma blizu", rekao je Bir. Iako je optimističan, on naglašava da će na maramicu koja prepoznaje bacile morati duže da se čeka. "Nećete moći da je kupite u apoteci odmah sutradan", kaže on.