Matične ćelije stigle su iz inostranstva, zahvaljujući tome što je Nacionalni registar davalaca kostne srži od kraja prošle godine postao deo svetskog registra i tako je stvorena mogućnost da se za pacijente iz Srbije podudarni donori traže širom sveta.

Šef Odseka za molekularnu tipizaciju tkiva Instituta za transfuziju krvi prim. dr Zorana Andrić objašnjava da je Registar davalaca kostne srži u Institutu formiran još 2005. godine i da se do danas prijavilo oko 3.800 potencijalnih davalaca matičnih ćelija.

"Oko 3.800 potencijalnih davaoca je mali broj, jer smo na godišnjem nivou imali negde 80 do 90 zahteva za pretraživanje. Potrebe bolesnika za podudarnim donorima su mnogo veće. Do sada su dve osobe iz regista donirale matične ćelije", rekla je dr Andrić Tanjugu.

Ona je pojasnila da je Registar davalaca kostne srži Srbije formiran sa ciljem da se omogući pronalaženje davalaca za bolesnike kojima je neophodna transplantacija matičnih ćelija hematopoeze, a koji nemaju odgovarajućeg davaoca unutar članova prodice.


"Registar je, zapravo, baza podataka o tipizacijama, na osnovu kojih se određuje podudarnost. U registar se prijavljuju osobe koje žele da pomognu i da daju svoje matične ćelije za bolesnika", objasnila je doktorka.

Od kraja prošle godione nacionalni registar je deo svetskog registra, a cilj takvog udruživanja je da se za bolesnika traži podudarni davalac širom sveta.

"Od početka ove godine bili smo u mogućnosti da za pet bolesnika u Srbiji obezbedimo matične ćelije hematopoeze i da pronađemo podudarnog davaoca za njih. To jeste uspeh, jer do sada se ovaj oblik transplantacije nije radio u našoj zemlji", kaže dr Andrić.

Ona dodaje da se trenutno obavlja pretraživanje za još desetak bolesnika u Srbiji i da se nada da će do kraja godine biti još transplantacija matičnih ćelija hematopoeze za pacijente koji imaju maligne bolesti krvi, leukemiju, limfom.


U registar davalaca kostne srži mogu se prijaviti sve zdrave osobe uzrasta od 18 do 50 godina, a prilikom prijavljivanja popunjava se samo upitnik i daje uzorak krvi.

Iz tog uzorka krvi radi se HLA tipizacija i na osnovu tih analiza je moguće odrediti podudarnost dve osobe za doniranje matičnih ćelija.

Ukoliko neka osoba iz registra odgovara nekom bolesniku, davalac se kontaktira i tada se obavlja medicinski pregled da bi se ustanovilo da li je davanje matičnih ćelija potpuno bezbedno za davaoca.

Davalac može dati matične ćelije na dva načina. Jedan je iz bedrene kosti i to je medicinska procedura koja se obavlja u zdravstvenim ustanovama u opštoj anesteziji i traje oko sat vremena, a kako kaže dr Andrić, već narednog dana davalac može da se vrati svakodnevnim aktivnostima.

Drugi podrazumeva da se krv uzima iz vene jedne ruke, ulazi u aparat gde se centrifugira i uzimaju se ćelije neophodne za transplantaciju, a ostali sastojci krvi se vraćaju u organizam. Ovaj postupak traje tri do četiri sata dok se ne dobiju ćelije potrebne za transplantaciju u dovoljnoj količini.

Uzimanje koštne srži iz bedrene kosti nosi sa sobom rizik od anestezije, dok kod davanja matičnih ćelija iz periferne krvi može doći do malaksalosti.

Danas postoje jasno definisane dijagnoze koje se bolesti leče transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze i da je važno da se ova metoda lečenja sprovede u pravom trenutku, kada je to za pacijenta najneophodnije. Transplantacije matičnih ćelija hematopoeze odraslim osobama rade se na Vojnomedicinskoj akademiji, a deci u Institutu za majku i dete u Beogradu.