Zbog toga što naša evolucija nije tekla u svetu punom šećera. Za naše pretke u Africi, šećer iz zrelog voća ili meda koji je mogao da se nađe u retkim pčelinjim košnicama, bio je poslastica i veoma cenjen zbog energetske vrednosti koju je obezbeđivao organizmu.

Oni kojima se sviđao ukus šećera i koji su ga jeli, sticali su prednost nad ostalima i češće prenosili svoje "slatkoljubive" gene, piše "Politikin zabavnik".

U današnje vreme, šećer se nalazi skoro u svim prehrambenim prerađevinama, kao i u lako dostupnim slatkišima, džemovima, keksu, gaziranim napicima...

Međutim, ova nezdrava namirnica izaziva porast nivoa hormona insulina u krvi, zbog čega telo počinje da sagoreva šećer umesto masti, koja se zbog toga skladišti u organizmu.

Kada se šećer unosi u prevelikim količinama, počinje da se remeti prirodna uloga insulina, što na kraju dovodi do dijabetesa. Da stvar bude još gora, mi se lako navikavamo na ukus šećera i stalno su nam potrebne sve veće količine da bismo postigli isti nivo zadovoljstva.

Zbog toga ljudi današnjeg vremena mogu da postanu zavisni od šećera na način na koji naši praistorijski preci nikada nisu mogli.