"Za osobu koja je nervozna i žali se da je izgubila na telesnoj težini iako ima dobar apetit, ima lupanje, ponekad i preskakanje srca, opadanje kose, toplo preznojavanje može se pretpostaviti da ima hipertireozu", rekla je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog Kliničkog centra Srbije.

Ona je objasnila da se, takođe, često javljaju promene na očima - ispupčene očne jabučice, sjajne oči, pogled ukočen, topli oznojeni dlanovi, topla koža, vlažna i baršunasta. Srčani ritam je ubrzan, mogu se javiti aritmije, a u težim slučajevima srčano popuštanje i embolija.

"Nasuprot tome, osobu sa hipotireozom karakteriše umor, malaksalost, zimogrožljivost, najčešće dobijanje na telesnoj težini, otečenost, opstipacija (probavni problemi)...", kazala je Tanjugu doktorka Dimitrijević Srećković. Ona je dodala da, kod velikog broja osoba sa hipotireozom, u početku mogu da izostanu simptomi, a smetnje koje oboleli imaju veoma su nejasne i nekarakteristične ali se vremenom javljaju klasični simptomi bolesti.

Da bi se postavila dijagnoza poremećaja štitaste žlezde uz opisanu kliničku sliku, dovoljno uraditi hormonski status štitaste žlezde i odlučiti se za terapiju. Pored hormona, može se uraditi i ultrazvučni pregled.

Govoreći o terapiji hipertireoze, Dimitrijević Srećković je rekla da se koriste antitireoidni lekovi "metimazol" i "propiltiouracil", uz beta blokatore koji uspotavaju srčani rad i sedative koji smiruju nervozu. Ona je istakla da je neophodna kontrola leukocita na sedam dana, jer lekovi za štitastu žlezdu mogu ponekad da izazovu smanjenje broja leukocita, pa se terapija u tom slučaju mora prekinuti.

"Posle nekoliko meseci do godinu dana pacijent ulazi u remisiju bolesti (oporavak) koja može trajati i više godina, kada se najčešće javlja recidiv bolesti pa se terapijski postupak mora ponoviti, a u nekim slučajevima primenjuje se terapija radio jodom ili operativno lečenje", rekla je Dimitrijević Srećković.

Za razliku od hipertireoze, lečenje hipotireoze je jednostavno i postiže se doživotnom supstitucijom preparata "tiroksina", hormona štitaste žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi (T4 i TSH) pa su važne redovne kontrole na dva do tri meseca da bi se primenila optimalna doza leka.

Doktorka objašjava da uvećanje štitaste žlezde može da izazove hrana s većim procentom joda, a toksična struma češća je kod onih koji jedu morske alge. Sveža keleraba, prokelj, karfiol, kelj sadrže strumogene supstance i previše ovog povrća u presnom stanju može da izazove strumu, ali se strumogene supstance kuvanjem mogu uništiti.

O preporukama za ishranu kod hiper i hipotireoze doktorka Dimitrijević Srećković i prof. dr Vladimir Vukašinović sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu pišu i u knjizi "Post put u život - hrišćanski post u prevenciji i lečenju dijabetesa, ateroskleroze i kancera".

Kod pacijenata sa hipertireozom u stanju ubrzanog metabolizma dolazi do promena na mišićnoj i koštanoj masi pa se preporučuje povećan unos aminokiselina, proteina i kalcijuma (1.200 mg dnevno). Hrana koja povoljno deluje kod obolelih od hipertireoze su integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma a značajan je unos vitamina C i omega-3-masnih kiselina.

Zeleno lisnato povrće kao što je kupus, kelj, prokelj, repa, keleraba, sadrže strumogene supstance koje ometaju preuzimanje joda i na taj način smanjuju proizvodnju hromona štitaste žlezde, a proso deluje na isti način u smanjenju funkcije štitaste žlezde.

Soja je jak supresor tiroidnih hormona i može biti korisna kod hiperfunkcije štitste žlezde, ali je treba koristiti u fermentisanom obliku, kao što su soja sos, tofu, miso...

U poslednj vreme sve više se ističe biljka aronija koja pored mnogih svojstava reguliše i rad štitaste žlezde, jer u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine) i moćan je antioksidans.

Kod pacijenata se hipotireozom oni savetuju unos plavih riba kao što su tunjevina, skuša, haringa, losos koje su bogate selenom i omega-3 masnim kiselinama, morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač bogat selenom, orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.

Doktorka Dimitrijević Srećković savetuje korišćenje maslinovog i ribljeg ulja, mlečne proizvode sa dodatkom probiotskih kultura, a od čajeva zeleni.

Dimitrijević Srećković i Vukašinović upozoravaju na štetno dejstvo konzumiranja veće količine kafe, jer ima i stumlativni i strumogeni efekat, što predstavlja problem onima koji imaju i hiper i hipotireozu. Oni tu činjenicu podupiru argumentima da je kafa jak stumlans u produkciji hormona kod hipertireoze pa može pogoršati njenu funkciju, a kod hipotireoze kafa ometa preuzimanje joda i sprečava stvaranje tiroidnih hormona.