"Bitno obeležje bolesti je njena podmuklost, zbog čega se u svega 10 do 15 odsto slučajeva ispoljava u punom kliničkom obliku, dok kod ostalih protiče bez jasnih simptoma", rekao je prof. dr Nedeljko Radlović sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

On je objasnio da je celijačna bolest prisutna u celom svetu i u svim populacionim grupacijama, kao i da se klinički prepoznatljiv oblik najčešće viđa kod dece starosti od jedne do tri godine.

Na jednog obolelog kod koga je konstatovana netoleracija na gluten, dolazi najmanje sedam osoba kod kojih bolest nije prepoznata, pokazale su svetske epidemiološke studije.

Smatra se i da je opšte znanje o celijakiji na vrlo niskom nivou, a ova bolest u našim medijima počela je nešto češće da se pominje otkako je Novak Djoković otkrio da je njegova teniska karijera naglo krenula uzlaznom linijom kad je iz ishrane izbacio gluten.

Celijakija, koja se definiše kao autoimuno oboljenje, zapravo spada u nasledne poremećaje.

Osobe koje ne podnose gluten potpuno su zdrave ako iz ishrane isključe ovaj protein, rekao je dr Radlović, koji je i predsednik stručnog saveta Udruženja roditelja čija deca imaju celijačnu bolest.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, bezglutensko brašno se trenutno u Srbiji obezbeđuje za oko 1.300 osiguranika, od kojih su gotovo 80 odsto deca.

Govoreći o mogućnostima da se celijakija otkrije na vreme, dr Radlović je istakao da dijagnostika u našim pedijatrijskim ustanovama nimalo ne zaostaje u odnosu na najrazvijenije zemlje sveta.

Kod dece i odraslih koji se jave lekaru sa klinički prepoznatljivim simptomima bolesti, među kojima su tipični dugotrajna dijareja, anemija, gubitak apetita i telesne težine, osnovu dijagnostike čini patohistološki pregled sluzokože tankog creva, da bi se otkrile karakteristične promene.

"Od dijagnostičke pomoći su i određeni serološki i genetski testovi. Oni se preporučuju i osobama koje su u prvom redu srodstva sa pacijentima kod kojih je utvrđena celijakija, ali i onima koji pate od autoimunih i pojedinih hromozomskih bolesti ili imaju nedostatak imunoglobulina A", objasnio je dr Radlović i podsetio na stav relevantnih međunarodnih asocijacija da je skrining testiranje potrebno samo za rizične grupe.

Dr Radlović je istakao da, "na listi sastojaka hrane koji izazivaju netoleranciju, prvo mesto ne zauzima gluten iz žitarica nego mlečni šećer - ključni ugljeni hidrat koji je prisutan u mleku. Funkcija enzima koji ga vari prirodno se gubi posle navršene prve godine života, a najčešće u uzrastu od treće do pete godine".

Procena je da između četvrtine i petine naše populacije ima netoleranciju na mlečni šećer. To ne znači da treba da potpuno da izbace mleko i mlečne proizvode iz ishrane, jer ih njihovi organi za varenje tolerišu u fermentisanom obliku, pre svega kao kiselo mlečne napitke.

"Alergiju na sastojke kravljeg mleka u Srbiji ima dva do tri odsto dece do tri godine, dok celijačnu bolest, koja je jedan od tri oblika nepodnošenja pšeničnog brašna, u punom kliničkom obliku ima oko jedan odsto dece", izjavio je dr Radlović.