To je veliki uspeh u odnosu na prethodnu godinu kada je bilo svega 28 donora i urađeno 47 transplantacija bubrega i sedam jetri, ali još nedovoljno da se ekiminišu liste čekanja za transplantaciju.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić zadovoljan je učinjenim, jer je, kako je kazao, minule godine transplantirano najviše jetri u poslednjih pet godina i posle 18 godina pauze ponovo su počele da se rade transplantacije srca.

"Posle 18 godina urađene su tri uspešne translantacije srca u Kliničkom centru Srbije i oživljen je transplantacioni program jetre u ovoj ustanovi", naglasio je Đukić.

Izuzetan doprinos u razvoju transplantacionog programa dali su i lekari iz Zagreba, sa kojima je uspostavljena dobra saradnja i svakodnevna komunikacija, a koji su veoma uspešni što se tiče transplantacije organa.

Veliki broj srpskih lekara prošao je edukaciju u Zagrebu, ali i drugim svetskim transplantacionim centrima.

"Transplantacioni centri dobili su novu opremu za detekciju moždane smrti. Nabavljene su srčane pumpe koje potpomažu rad ovog organa. Potpisan je i tvining sporazuma sa AKH bolnicom iz Beča o transplantaciji srca i pluća i sada se samo čeka pečat Eurotranplanta", sumirao je učinjeno Đukić.

U Srbiji je povećan broj donora i sada ih je nešto više od pet na milion stanovnika, ali to je nedovoljno da se eliminišu liste čekanja, jer samo na transplantaciju bubrega čeka oko 700 pacijenata, dok oko 70 pacijenata čeka jetru.

Poređenja radi, Hrvatska ima 34 donora na milion stanovnika, Austrija 25, Belgija 28, Slovenija 25 donora na milion stanovnika.

Da bi postala članica Eurotransplanta, Srbija treba da ima bar deset donora na milion stanovnika.

Članstvom u Eurotransplantu podrazumeva razmenu organa sa drugim zemljama članicama, što bi povećalo mogućnost za dobijanje organa i smanjilo dužinu cekanja na transplantaciju.

Kako bi se rešio problem, Bioetičko društvo Srbije nedavno je predložilo izmenu Zakona o transplantaciji organa, a jedna od novina bila bi i pretpostavljeno donorstvo, koje podrazumeva da su svi građani donori ukoliko se ne izjasne suprotno.

Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević smatra da država mora nešto da učini da bi se povećao broj donora, ali da za uvođenje pretpostavljenog donorstva mora "mnogo više da se razgovara sa ljudima i da im se objasni suština".

"Ljudima treba objasniti da ako je neko pretpostavljeni davalac niko neće da mu uskrati pomoć ukoliko dospe u jedinicu intenzivne nege, a to su prirodni strahovi", naglasila je Radosavljevićeva.

Ona je kazala da o značaju transplantacije organa i promociji donorstva mora mnogo više da se govori, jer svako od nas jednog dana može biti kandidat za transplantaciju.

"U tradiciji našeg naroda je da daruje. Potrebno je običnom čoveku objasniti da ništa loše niti može, niti sme da se desi, zato što je etika nešto što je vrhovni princip svega, pa i programa transplantacije i programa donorstva", naglasila je direktorka LKS.

Đukić smatra da ne treba žuriti sa promenom zakona i uvođenju pretpostavljenog donorstva, jer, kako je kazao, pretpostavljeno donorstvo je u Španiji postojalo pre 20 godina, ali tek od momenta kada su građani shvatili značaj transplantacije došlo je do ekspanzije broja donora.

On je objasnio da je i u zemljama gde postoji pretpostavljeno donorstvo, potrebna saglasnost rodbine da bi se uzeli organi.

"Bez saglasnosti rodbine, bez naše empatije da pomognemo našim bližnjima, nećemo napraviti značajan iskorak u transplantacionom programu. Mislim da nemamo razloga da žurimo sa promenom zakona i pretpostavljenom donorstvu", zaključio je dr Đukić.