Pijenje alkoholnih pića je opšte prihvaćeno i široko rasprostranjeno društveno ponašanje, koje se često smatra poželjnim i neophodnim činiocem različitih događaja, rituala  i proslava. Alkohol je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, a kao jedna od posledica prekomernog pijenja javlja se i depresija, koja je više nego izražena u toku i nakon praznika.

Ljudi koji piju veće ili manje količine alkoholnih pića su različitog uzrasta, socijalnog staleža, životnih navika, ali im je svima zajednička želja za pijenjem koja, ukoliko se ne kontroliše, vodi ka alkoholizmu, kao bolesti zavisnosti.

Simptomi depresije javljaju se kod 40 odsto osoba koje učestalo konzumiraju alkohol, dok se kod 5 do 10 odsto osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest. Suicidne ideje ili pokušaj suicida javljaju se kod 10 odsto depresivnih zavisnika od alkohola, a smatra se  da od svih samoubica 20 odsto čine alkoholičari.

"Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan. Pacijenti nerado otkrivaju zloupotrebu alkohola i u prvi plan ističu anksioznost i depresivnost, tako da je  precizno dijagnostikovanje i etiološko razumevanje od velike važnosti", kaže prof. dr Petar Nastasić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma i dodao.

"Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da ako se period teškog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod jedne trećine depresivnih razvija se takozvana 'major depresivna epizoda' (pun opseg izraženih simptoma depresije kao što su tuga, osećanje krivice, besmisla i bespomoćnosti)."

Depresivni poremećaj je prisutan kod oko 15 odsto celokupne  populacije, a kada se preciznom dijagnostičkom procedurom isključi prisutnost nezavisnog psihijatrijskog poremećaja (major depresivne epizode), smatra se da kod preostalih depresivnih poremećaja u skoro  90 odsto slučajeva u korenu depresivnosti nalazi se kao uzrok akohol ili druge psihoaktivne supstance.

Depresivni poremećaji koji se pojavljuju u toku ili neposredno po prekidu pijenja, najčešće ne idu u pravcu formiranja nezavisnog psihijatrijskog poremećaja, već se oni polako povlače i leče u sklopu lečenja bolesti zavisnosti.

Međutim, postojanje depresivnosti u prošlosti kod osoba sa aktuelnim problemom opijanja dovodi do razvoja ozbiljne major depresivne epizode – koja se pogoršava u prvih nekoliko dana ili do dve nedelje po prekidu pijenja, a do prvog poboljšanja dolazi nakon 4-5 nedelja apstinencije.

"Bez tačne dijagnoze, primenom anksiolitika (benzodiazepini) može se samo produbiti osnovni poremećaj. Preterana upotreba lekova u lečenju anksioznosti i depresivnosti kod alkoholičara smatra se štetnom, zbog mogućnosti stvaranja dvostruke zavisnosti. S obzirom na to da alkohol  u kombinaciji sa ovim lekovima ima sinergičko dejstvo - poremećaji kognicije i motorike su još intenzivniji, što je posebno izraženo kod žena. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljne da se simptomi depresivnosti ili anksioznosti povuku", zaključio je prof. Nastasić.