Telo ima svoj prirodni ritam koji mu nalaže da noću spava i odmara se, da bi tokom dana bilo aktivno. Promena tog režima ima drastične efekte, od promene hormona i telesne temperature do gubitka snage, raspoloženja i rada mozga.

Studija je pratila reakcije 22 ljudi koji su iz normalnog dnevnog režima rada prebačeni u noćne smene. Rezultati testova krvi su pokazali da je oko šest odsto gena programirano da u određeno vreme bude manje aktivno. Međutim, dok su ispitanici radili noćne smene, primećeno je da su geni prestali da funkcionišu na taj način.

"Skoro svi ti 'ritmični geni' su postali disharmonični zbog poremećenog spavanja i to objašnjava zašto se ljudi tako loše osećaju tokom džetlega, kao i prilikom rada u noćnim smenama", objasnio je dr Sajmon Arčer, sa Univerziteta u Sariju.

Njegov kolega, profesor Derik Djuk veruje da svako tkivo u organizmu ima svoj dnevni ritam, međutim, u noćnim smenama srce tuče u drugačijem ritmu, bubrezi funkcionišu drugačije, kao i mozak.

"To je haos prouzrokovan vremenom. Kao da živite u kući, u svakoj sobi postoji po jedan časovnik, a svi pokazuju različito vreme, što naravno vodi haosu u domaćinstvu", zaključio je Djuk.

Prave posledice rada u noćnim smenama vidljive su tek nakon nekoliko godina, ali pojedini efekti mogu da se uoče i doslovno odmah. Slaba koncentracija, razdražljivost, dezorijentacija, samo su neke od instant reakcija na ovakav životni stil.

"Dešavalo se da po dolasku iz noćne smene u sedam ujutru pokušavam da popravim toster, recimo. Drmnula me je struja jer ga nisam prethodno isključila", otkrila je jedna od ispitanica.

Kao još jedan od instant problema, ispitanici navode i nemogućnost normalnog sna po dolasku iz smene. Većini je veoma teško da zaspi ujutru, dok dnevna svetlost ulazi u sobu, napolju se čuje graja, pa koriste maske za oči i čepiće za uši.

Dugoročne posledice se tiču razvoja brojnih oboljenja, poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih problema.