Bolest se najčešće javlja u dečjem uzrastu, kod oko 30 odsto pacijenata, kao i kod osoba starije životne dobi, najčešće zbog toga što ova populacija ima veći broj drugih oboljenja.

Kako je za "Politiku" objasnio neurolog asistent dr Marko Ercegovac, iz Odeljenja neurologije Urgentnog centra Klinike za neurologiju KCS, epilepsija se javlja kod 0,5 odsto do jedan odsto ljudi u razvijenim zemljama sveta, a nezvanični statistički podaci ukazuju na približnu učestalost epilepsije u našoj zemlji. Među obolelima je približno isti broj žena i muškaraca.

"Prema klasifikaciji koju je prihvatila Internacionalna liga za borbu protiv epilepsije, one se, prema uzročniku, mogu podeliti na one sa neisprovociranim i isprovociranim napadima. Epilepsije sa neprovociranim napadima najčešće se manifestuju napadima u dečjem ili adolescentnom životnom dobu, tako što osoba prekida započetu radnju, zagleda se, trepće, dolazi do pojedinačnih ili ponavljanih nevoljnih trzaja ekstremiteta. Na elektroencefalografskom (EEG) snimanju vide se specifične promene, a kod ove grupe bolesnika postoji i dobra reakcija na jasno definisanu antiepileptičku terapiju. Ovakve forme epilepsije zahtevaju u većini slučajeva upotrebu terapije tokom celog života. Kod nekih formi bolesti različiti genetski poremećaji su uzročnici epileptičnih napada", objasnio je dr Ercegovac.

Epilepsije sa provociranim ili simptomatskim napadima manifestuju se različitim smetnjama, u zavisnosti od regije kore mozga gde nastaju takozvana epileptička pražnjenja. Pacijent tada ima nevoljne pokrete ekstremiteta, naglo nastalu utrnulost dela tela, nevoljno okretanje glave i očiju u stranu, ponavljane nevoljne pokrete usana, prstiju...

Ovakve epilepsije mogu da nastanu kao posledica povrede mozga prilikom nekog udara, šloga, tumorskih promena, infekcija centralnog nervnog sistema, a oni mogu biti i posledica konzumiranja alkohola i narkotika, ali i poremećaja funkcije unutrašnjih organa (akutnog poremećaja funkcije bubrega, jetre, poremećaja koncentracije natrijumovih i kalcijumovih jona).

Šta je uzrok napada kod ove grupe bolesnika utvrđuje se na osnovu neuroslikanja i laboratorijskih analiza krvi. EEG kod ovakvih bolesnika ukazuje na specifične regionalne ili globalne epileptičke promene.

"Kod oko 70 odsto bolesnika dečjeg uzrasta, kao i osoba starijeg životnog doba, nije moguće jasno definisati uzročnika epilepsije. Pojava jednog epileptičkog napada ne ukazuje obavezno na dijagnozu epilepsije, jer ona može da nastane kao posledica trenutnog oboljenja mozga. Tipičan primer pojedinačnog napada kao jednog od simptoma trenutnog stanja može se videti kod insulin zavisnih dijabetičara kod kojih je došlo do naglog pada šećera u krvi ispod donjih normalnih vrednosti, ili kod nekih bolesnika sa masivnim krvarenjem u mozgu. U ovakvim stanjima epileptični napad može se javiti kao inicijalni simptom opisanih bolesti, ali se ne mora više nikada ponoviti i ne zahteva uvođenje specifične i hronične antiepileptičke terapije. Pojava ponavljanih epileptičnih napada, recimo kod bolesnika šest do 12 meseci posle akutnog moždanog udara, ukazuje na epilepsiju kao hronično oboljenje koje zahteva uvođenje terapije", ispričao je dr Ercegovac i dodao da kod oko 60 odsto bolesnika dolazi do potpunog prekida napada posle uvođenja specifične antiepileptičke terapije.

Redovna upotreba predloženih lekova, kao i poštovanje predloženog režima života mogu dovesti do prekida epileptičkih napada, odnosno stanja zalečenosti.

Bolesnicima sa epilepsijom savetuju se redovne konsultacije kod specijalista neurologije – epileptologa, jer je pravovremeno definisanje forme epileptičkog napada i sprovođenje terapije omogućilo bolju prognozu lečenja ovih bolesnika, smanjenje učestalosti epileptičnih napada i poboljšanje kvaliteta života.