Tokom cele prve nedelje i nakon prolećne i nakon jesenje promene, ukupan nivo infarkta se ne razlikuje od prosečnog nedeljnog broja bilo koje druge nedelje u godini, što znači da se organizam adaptira na promenu, ističu stračnjaci.
"Moguće je da su ljudi veoma osetljivi na gubitak i jednog sata sna i da su oni koji već imaju predispoziciju za infarkt pod većim rizikom da ga dožive posle nagle promene satnice", zaključuje Amnit Sandu, vođa ovog istraživanja.
Kontroverzno prolećno i jesenje pomeranje sata - prvi put uvedeno u nekim zemljama tokom Prvog svetskog rata radi uštede energije, po nekima više nije od koristi i treba ga ukinuti.