Samim tim tegobe postaju izraženije, lečenje teže, a oni koji su alergični i na polen drugih biljaka i alergene, praktično nemaju "pauzu" tokom cele godine. Čim se drveće zazeleni i procveta, počinju simptomi konjunktivitisa, sinusitisa, kašlja, kijanja, ali i otoci - ponekad i opasni.

"Globalno otopljenje produžilo je period cvetanja drveća, što povećava količinu polena u vazduhu, a time i tegobe kod ovih pacijenata", kaže za "Novosti" dr Rajica Stošović, alergolog iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

Povezane vesti

Osim ovih bolesnika koji češće moraju da traže pomoć u alergološkim ambulantama, čekaonice su pune i novih pacijenata. Svake godine njihov broj raste, a karakteristično je da ih ima iz krajeva gde raste drveće poput breze, leske, vrbe, ive, zove, platana.

Novooboleli su obično mladi, deca, adolescenti i populacija do 40. godine. Većina njih javlja se sa karakterističnim simptomima: svrabom i peckanjem u grlu i nosu, kijanjem u seriji, peckanjem u ušima, sviranjem u grudima, promuklošću. Mnogi od njih se lekarima javljaju tek posle nekoliko godina, što je, prema rečima dr Stošovića, greška:

"Mnogi ignorišu ove tegobe smatrajući da će one nestati. Jer, nelečena alergija u velikom broju slučajeva prelazi u astmu, a tada je lečenje teže i komplikovanije", kaže dr Stošović.

Alergijske simptome često i sami lekari ne prepoznaju i poistovećuju ih sa prehladom. Osim što alergiju ne prati povišena telesna temperatura, još jedna važna naznaka može da uputi i pacijenta i lekara na to da se radi o alergiji - ako se simptomi javljaju svake godine u isto vreme.

Da bi se neprijatni simptomi što je moguće više ublažili potrebno je primeniti osnovne mere zaštite. Najvažnije je izbegavati boravak u prirodi, na travnatim površinama u prepodnevnim časovima kada je koncentracija polena najveća.

Lekari specijalisti u svetu u poslednje vreme kao zaštitu od alergija preporučuju prirodnu praškastu hidroksi-propil- metil-celulozu. Aplikovana celuloza u obliku finog praha dolazi u kontakt sa sluzokožom nosa i ždrela, oblaže nazalne puteve formirajući film u obliku providnog gela tj. nepropusnu barijeru za alergene. Na taj način dolazi do filtriranja vazduha i sprečava nastanak alergijske reakcije.

"Iz istog razloga, prostorije u kojima se boravi trebalo bi provetravati tek kasno popodne i uveče, a izbegavati otvaranje prozora kad je vetrovito", savetuje dr Stošović.

Polen se može zadržavati u odeći i kosi, pa je poželjno presvlačenje posle boravka napolju, pranje kose i tuširanje, što češće pranje ruku i nedodirivanje nosa i očiju.

"Savetuje se ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili rastvorom sa slanom morskom vodom. U litar prokuvane vode staviti jednu ravnu kašiku morske soli, ohladiti i tim rastvorom nekoliko puta dnevno ispirati sluznicu nosa. Postoje i specijalni filteri koji ne propuštaju polen u stan, poslovni prostor ili kola", kaže dr Stošović.

Iako alergija donosi niz simptoma, moguće je, kaže dr Rajica Stošović, da se javi samo sa jednom tegobom svake godine: "To je najčešće iznenadna promuklost, bez kijavice, obilne sekrecije i svega onog što najviše podseća na alergiju. Ako se ovaj simptom javlja svake godine u isto vreme, sumnja se na alergiju i obavezno se radi alergološko testiranje".