"Bulimija vežbača" podrazumeva opsednutost vežbanjem u toj meri, da se osoba bavljenjem fizičkom aktivnošću pokušava "iskupiti" za unete kalorije. Stručnjaci naglašavaju da ona nije priznata kao zvanična vrsta poremećaja u ishrani, ali takođe ne poriču da takva bulimija postoji.

Ljudi koji pate od ove vrste bulimije, neprestano broje koliko kalorija su tokom dana uneli, kako bi znali koliko treba da vežbaju da bi sagoreli unete kalorije ili više od toga. Pritom, nije retko da su ljudi koji imaju ovaj problem skloni prejedanju, jer sebe uveravaju da će sve te kalorije kasnije potrošiti.

Ovaj problem može da se razvije u toj meri da, vežbanje bukvalno počinje da upravlja životom neke osobe, a prestaje da bude način, odnosno aktivnost kojom se bavi kako bi bila zdravija i bolje se osećala. Dakle, odlasci u teretanu ili na neki trening postaju samo izgovor da osoba može da jede sve što poželi, često usput postajući sklona prejedanju.

"'Bulimija vežbača' slična je kao i drugi oblici bulimije, osim što osoba vežbanjem, umesto povraćanjem, pokušava da očisti svoj organizam od unete hrane", objašnjavaju stručnjaci američke Asocijacije za poremećaje u ishrani.

"Takođe, oni koji pate od ovog poremećaja često smatraju da je to što rade u redu, jer je vežbanje zdravo. Ipak, oni na taj način ignorišu psihičku i fizičku štetu koju nanose svom organizmu".

Stručnjaci su saglasni i u vezi sa tim da je ovaj poremećaj jako teško prepoznati, upravo zbog toga što se vežbanje smatra zdravim načinom života, iako to očigledno ne mora uvek da bude slučaj.

Umereno vežbanje od ključne je važnosti za očuvanje zdravlja, ali preterivanje u tome može da izazove ozbiljne probleme. "Preforsiranje prilikom fizičkog treninga nikako nije dobro - može da dovede do hroničnog osećanja umora, ali i da negativno utiče na motivaciju, kao i da izazove insomniju, česte glavobolje i oslabi imuni sistem", kaže fitnes trener Dankan Vinsent.

Iako najčešće ljudi koji žele da smršaju posrću u ovaj problem, Vinsent naglašava da usled preforsiranja može da se desi upravo suprotno - telo počinje da štedi energiju, na taj način stvarajući masne naslage.

Zbog toga, ovaj stručnjak savetuje da kalorije nikako ne budu glavni fokus kod odlazaka u teretanu ili drugih fizičkih aktivnosti. On takođe naglašava da je, pre svega, jako teško odrediti tačan broj unetih kalorija, kao i da je hrana koju jedemo mnogo više od brojeva koje predstavljaju kalorije.

Dakle, kako bi osoba sprečila da do ovog poremećaja dođe, Vinsent preporučuje konzumiranje raznovrsne hrane i bavljenje različitim fizičkim aktivnostima, a nikako brojenje kalorija i "tempiranje" kako da ih sagorite onoliko koliko ste uneli.