U Srbiji se kancer svake godine otkrije kod oko 33.000 građana, dok 21.000 obolelih izgubi bitku sa opakom bolešću. Žene najčešće obolevaju od raka dojke, grlića materice i debelog creva, a muškarci od tumora pluća i debelog creva.

Iako ove bolesti, odmah posle kardivaskularnih, odnesu najviše života kod nas, građani još nisu stekli naviku da se odazivaju na skrininge, preventivne preglede, koji bolest mogu da otkriju u njenom početku, kada je izlečenje moguće.

Rezultati pokazuju da se tek svaka treća žena odazvala u zdravstvenu ustanovu na snimanje mamografom, aparatom za snimanje dojki kojim se može otkriti kancer, dok se na snimanje mobilnim mamografom odazvalo nešto više žena - 53 odsto.

“Od decembra 2013. do 31. maja ove godine, na području 19 opština u kojima se sprovodi organizovani skrining, pozvano je 76.616 žena. Najbolji odziv na mamografiju bio je u Nišu, ali je tu bio i najmanji broj pozvanih žena, zatim u Sremskoj Mitrovici i Lazarevcu”, rekla je za “Politiku” koordinator za rano otkrivanje raka dojke Ljiljana Lazić.

Nešto više žena se odazvalo na preglede otkrivanja raka grlića materice, bolesti po kojoj je naša zemlja godinama na neslavnom prvom mestu u Evropi, a od koje sve manje žena oboleva u bogatim državama. Do sada je za 17 meseci sprovođenja organizovanog skrininga - papa testa, koji je bezbolan - poziv dobilo 84.714 žena od 25 do 64 godine, a odazvalo se 59,7 odsto pozvanih.

Trećina žena se odazvala na skriningu u Valjevu, objašnjava dr Milivoje Simović, ginekolog i direktor Doma zdravlja u ovom gradu, a žene koje su bile na pregledima spadaju u grupu onih koje redovno posećuju ginekologa.

“Mnoge žene je teško animirati da se pregledaju, što je stvar odnosa prema sopstvenom zdravlju. Smatraju da nemaju tegobe i da im ginekološki pregledi ne trebaju, ali i da nemaju vremena, što nije opravdanje. Uglavnom se pojavljuju u ordinaciji zbog porođaja i ako ih nešto boli”, dodao je dr Simović.

U okviru organizovanog skrininga na rak debelog creva, test na skriveno krvarenje u stolici je uradilo 38.703 osobe od 50 do 74 godine.

Marko Veljković iz Kancelarije za prevenciju malignih bolesti, objašnjava da su najčešći razlozi neodazivanja nedovoljna informisanost građana o značaju skrininga kolorektalnog karcinoma, kao i sam način izvođenja testa koji zahetva uzimanje uzorka stolice.

Neki stručnjaci smatraju da bi trebalo uvesti kazne za one ljude koji se ne odazivaju skrininzima, jer takva rešenja postoje u nekim zemljama.

“U nekim državama građani na neke preglede moraju da idu recimo jednom u šest meseci, pa ako preskoče, a kasnije im se pojavi neko oboljenje, sami moraju da plate lečenje. Mi se nalazimo daleko od toga da bismo mogli da primenimo takve mere. Naš zdravstveni sistem još nije zreo za to, jer za neko sankcionisanje morali bismo da imamo prilično organizovane službe, da čovek ne čeka kada dođe na pregled, da ima komfor i da ne bude pod tenzijom. A mi imamo situaciju da neko ode na mamografiju i da posle čeka nekoliko meseci na rezultate snimanja. Činjenica je da, bez obzira na sve, ljudima i dalje nije pristupačna zdravstvena zaštita”, smatra dr Nevenka Dimitrijević, PR Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

Istraživanje od pre dve godine o psihološkim faktorima koji omogućavaju ili sprečavaju sprovođenje programa primarne prevencije kod larcinoma grlića materice i karcinoma dojke, sprovedeno na uzorku od 1.000 žena, u saradnji Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS-a i KBC “Bežanijska kosa”, govori da su žene koje se redovno kontrolišu savesne, odgovorne i da se aktivno bave zdravljem, kao i da bolest ne doživljavaju kao posledicu sudbine i uticaja sreće.

One koje se neredovno kontrolišu ili uopšte ne odlaze na preventivni pregled najčešće negiraju postojanje bolesti i ne osećaju se bolesnim sve dok se ne pojave prvi telesni simptomi, a tada je obično kasno.

Razlozi neodlaska kod doktora su neinformisanost, prezaposlenost, kao i velike gužve ispred ordinacije.