Šargarepu možete pronaći širom sveta, a velike su šanse da je ova "zvezda" mnogih nacionalnih kuhinja i među vašim omiljenim povrćem. Ali, šta stvarno znate o ovoj dvogodišnjoj biljci iz porodice Daucus carota? Evo nekoliko zanimljivosti o šargarepama.

Šargarepa je prvo uzgajana u Avganistanu

Danas se šargarepa gaji širom sveta, ali pisani istorijski izvori svedoče da je potekla sa područja današnjeg Avganistana, gde je gajena još oko 900. godine naše ere. Uskoro je ovo ukusno povrće osvojilo i okolne zemlje, pa je oko 1000. godine uzgajano širom Bliskog istoka i Severne Afrike. Odatle je "otputovalo" i Španiju, a početkom 14. veka šargarepe su već "iskakale" po baštama severne Evrope, a stigle su i do Kine.

Bebi šargarepe nisu posebna vrsta

Bebi šargarepe koje su čest sastojak jela na kanalima za ljubitelje kuvanja zapravo nisu posebna vrsta. To su ili nezrele šargarepe (otuda su tako malecke) ili su u pitanju pažljivo isečene veće šargarepe (one koje se prodaju u teglicama). Osim što lepo izgledaju kao prilog uz jelo, malecke šargarepe su i zgodna, zdrava alternartiva čipsu.

Mogu da prezime u zemlji

Dok mnoga "osetljiva" povrća moraju da se čuvaju na suvom i relativno toplom, moćne šargarepe mogu mirno da prezime u zemlji. Dovoljno je samo da se na zemlju nabaca sloj suvog lišća. Onda mogu ili da se vade tokom zime, ili se sačeka proleće, već prema potrebi. Šrgarepe koje su "prezimile" čak su ukusnije jer postanu slađe.

Šargarepe imaju 88 odsto vode

Iako ne deluje "vodenasto" na prvi pogled, šargarepa ima čak 88 odsto vode. Dakle, kad želite da utolite glad na zdrav način, ovo povrće je super izbor.

Dolaze u različitim bojama

Kad čujete "šargarepa", pomislite - "narandžasta", ali šargarepa na koju smo navikli zapravo je "mutant" ljubičaste šargarepe. Prvi pisani izvori u kojima se spominje ovo povrće opisuju ga kao ljubičasto ili belo. U međuvremenu, te ljubičaste šargarepe koje su imale žuto jezgro menjale su boju dok nisu postale narandžaste. Prve primerke narandžastih šargarepa uzgajili su Holanđani u 16. veku.

Kuvane šargarepe su zdravije od sirovih

Ako jedete svežu šargarepu, organizam može da iskoristi svega tri odsto beta-karotena kojim je ovo povrće bogato. Ali, ako je skuvate, dinstate ili na drugi način termički obradite, iskoristićete celih 40 odsto. Zašto je to važno? Zato što se beta-karoten koji je zaslužan za tu lepu narandžastu boju u našem organizmu pretvara u vitamin A. Iako neće učiniti da "vidite u mraku", ipak je dobar za vid i zdravlje kože, a jača i imuni sistem.

Bogate su šećerom

A mislili ste da jedete nešto zdravo?! Šargarepe sadrže čak četiri vrste šećera - saharozu, glukozu ksilozu i fruktozu. Ali, uz njih dobijate i gomilu neverovatno hranljivih i korisnih nutrijenata, kao što su vitamini A, C, K i B6, mangan, kalcijum i obilje biljnih vlakana. Dakle, samo napred, navalite na šargarepu.