Kako dosadašnjim terapijskim metodama nisu postignuti zadovoljavajući rezultati, a stepen ubrzanja obolevanja poslednjih decenija je opovrgao pretpostavku da uzrok gojaznosti treba tražiti samo u povećanom kalorijskom unosu i nedostatku fizičkog kretanja, istraživanja su preseljena u laboratoriju. Naučnici sada pokušavaju da izoluju virus koji bi mogao da utiče na pojavu gojaznosti.

 "Profesor Felipe Kasanueva, predsednik španskog udruženja za gojaznost, tumačeći eksploziju gojaznosti, na predavanju koje je održao nedavno na Drugom srpskom kongresu o gojaznosti na Zlatiboru, izneo je zanimljiv podatak da je epidemija uzrokovana nekim virusima, jer su istraživači našli grupu adenovirusa", kaže u intervjuu "Novostima" akademik profesor dr Dragan Micić, endokrinolog, direktor Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije. -

"To još nije dokazano, ali je zanimljivo kao pretpostavka, jer eksplozija gojaznosti ne odgovara prirodnoj evoluciji gojaznosti."

Šta je prirodna evolucija gojaznosti?

"Kod odrasle osobe postoji takozvano primarno dobijanje telesne težine, koje počinje od pete decenije. Svake godine između 50. i 60. godine telesna težina se uvećava po pola kilograma, što znači da se za 10 godina dobije pet kilograma. Osobe koje uspeju da se zaustave na telesnoj težini koju su imale na početku pete decenije i uđu sa njom u šestu, već su postigle terapijski uspeh. Sa druge strane, osobe koje svesno žele da redukuju telesnu težinu prolaze kroz dve faze: jedna je primarni gubitak težine koji se relativno lako može postići za tri do šest meseci, a nakon toga sledi faza održavanja postignutog gubitka, što je mnogo komplikovaniji zadatak.



Na koji način, onda, možemo uspešno da se izborimo sa suvišnim kilogramima?

"Promenom životnog stila, uz više kretanja i manji unos kalorija može da se očekuje gubitak od tri do pet odsto telesne težine. To nije neki fantastičan uspeh, ali je značajan, jer pet odsto gubitka telesne težine smanjuje rizik za nastanak dijabetesa tip dva za 50 odsto. Ako se kombinuju promena životnog stila i farmakoterapijske mere, može da se očekuje gubitak od pet do 15 odsto telesne težine. Najbolji uspeh do sada je potvrđen primenom metoda barijatrijske hirurgije gde se, u kombinaciji sa promenom životnog stila, očekuje gubitak težine od 20 do 30 odsto. Međutim, hirurgija je rezervisana samo za teške, komplikovane slučajeve, kod kojih prethodne mere nisu dovele do odgovarajućih rezultata i kod kojih postoji povećan rizik za pojavu komorbiditeta ili su se već pojavili, a to su hipertenzija, šećerna bolest, poremećaj metabolizma lipida."

Da li su ove metode lečenja dovoljne da zaustave epidemiju?

"Moto godišnjeg sastanka američke asocijacije za gojaznost je da su nam potrebne nove terapije. Pojedinačni lekovi koje smo do sada koristili za korekciju jednog ili drugog patogenetskog mehanizma očigledno nisu dali rezultat u zaustavljanju epidemije, niti u padu telesne težine toliko da bi bili zadovoljni. Grupa ljudi koja se bavi prognozama u upotrebi medikamenata u gojaznosti predviđa da će 2019. godine više od 50 odsto lekova koji se koriste za lečenje gojaznosti biti kombinacija različitih terapijskih mehanizama. Koristiće se više lekova koji imaju sinergističko delovanje, međusobno se dopunjuju, ali se koriste u znatno manjim dozama, što je veoma bitno."

Kod kojih pacijenata mogu da se primenjuju lekovi?

"Lekovi se u našoj zemlji primenjuju po algoritmima koji važe i u Evropi i u Americi kod osoba koje imaju indeks telesne težine veći do 30. To je prvi stepen gojaznosti. Takođe, i kod osoba koje imaju indeksa telesne težine veći od 27 uz pojavu komorbiditeta - slip apneu, hipertenziju, šećernu bolelest, povećane vrednosti lipida. Američko društvo onkologa je ove godine skrenulo pažnju na činjenicu da je gojaznost jedan od neprepoznatih najvažnijih faktora rizika za pojavu pojednih karcinoma. Postoji veza između gojaznosti i pojave karcinoma dojke i kolona."