Poslednjih godina primetno je povećanje broja ljudi koji piju, s jedne, i povećanje količine popijenog alkohola po glavi stanovnika, s druge strane. Ono što je zabrnjavajuće i što je kao vodeći trend u poslednje vreme je da se alkohol proba u sve mlađim godinama, izjavio je danas psihijatar u Specijalnoj bolnici za lečenje bolesti zavisnosti u Beogradu Aleksandar Vujošević.

"Alkohol se više ne proba u 15. ili 16. godini, nego je sve više prisustan kod dece sa 12 ili 13 godina", rekao je Vujošević, na stručnom skupu na temu "Čovek i zavisnost" u Gerontološkom centru u Jagodini.

Nema podele na ženski i muški alkoholizam, do skora je odnos muških i ženskih alkoholičara bio jedan prema 12 ili 13, sada je jedan prema tri. Žene su ga ranije krile, sada piju po muškom obrascu i to je nešto što je glavna promena u odnosu na raniji period, objasnio je Vujošević.

On je ocenio "da se alkoholizam od svih psihijatrsijskih obolenja najmanje leči" i dodao da se na lečenje se javlja svaki deseti čovek koji ima problema sa alkoholizmom.

"Zadatak društva, medicina je tu sama potpuno nemoćna, je u preventivi u opštoj kampanji i edukaciji mladih ljudi, i ona mora ići na sve niže i niže uzraste", rekao je Vujošević.

"Društvo ima veoma licemeran stav kada je u pitanju alkoholizam podržava alkohol i opijanje i sve što prati takav način života a onog trenutka kada alkoholizam postane porobelm, kada pređe u bolest svi okreću glavu od tog pojedinca. To je licemeran stav celokupnog društva kako god mi to nazivali", istakao je Vujošević.

U narednom periodu treba raditi kako na edukaciji mladih ljudi tako i onih koji rade sa mladim ljudima na lečenju bolesti zavisnosti i alkoholizma i omogućiti lečenja svih onih koji su prekoračili granicu socijalno prihvatljivog pijenja, ocenio je on.

Troškovi države za lečenje alkoholičara su ogromni, lečenje bolesti zavisnosti izaziva velike troškove, ali na zapadu se o tome mnogo više vodi računa. Najjefitinija je prevencija, samo je treba pokrenuti, dodao je on.

Velika je odgovornost i na industriji pića koja se reklamira, na primer pivo i vino, i ljudi to prihvataju ne razmišljajući o tamnoj strani alkoholizma. Jedno vreme bila je apsolutna zabrana reklamiranja pića, kazao je on.

Vujošević je istakao da nema pravila koja profesija više pije, "alkoholizma ima među svim slojevima i među doktorima i među novinarima, zaista svuda, nisu alkoholičari samo oni koji se vide pijani na ulici".

"Alkoholizam je prisutan u celokupnom društvu i za razliku od drugih supstanci zavisnosti, mnogo je bolje prihvaćen, odomaćen u svakoj sredini, i u zapadnoj kulturi se smatra kao deo društva", rekao je Vujošević.

Psihijatar i psihoterapeut Tomislav Sedmak je istakao da alkohličari teško prihavatju da imaju problem, i suština je da prihvataju da se leče, kada se uplaše da će nešto izgubiti.

"Dok god smatra da ne gubi ništa nastavlja da bude alkoholičar. Vrhunska i najefikasnija motivacija za lečenje alkoholičara je porodica", rekao je Sedmak.

Na primer, pretnja supruge, sa dovoljno pouzdanosti, da će ga ostaviti i razvesti se, dodao je on i ocenio da "čak ni telesno zdravlje nije ubedljiva motivacija za lečenje alkoholičaru", objasnio je Sedmak.

Predavanju je prisustovalo više od 50 lekara, psihijatara, psihologa, defektologa i socijalnih radnika ustanova Srbije, gerontoloških centara i Kazneno popravnog zavoda u ćupriji. Njih je pozdravila direktor Gerontološkog centra Slavica Dejković.

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.