Najduže, do 70 dana, pacijenti u Poliklinici Kliničkog centra Srbije (KCS) u Beogradu, čekaju na pregled kod gastroenterologa. Prosečnih 40 dana prođe dok ne stignu na prvi pregled kod endokrinologa, alergologa ili hematologa, dok se do kardiologa stiže za mesec dana.

Ovo je najkraći "raport" direktora ove ustanove, prof. dr Milana Petrovića. Kako upozorava, Poliklinika KCS postala je najveći dom zdravlja na Balkanu, umesto da bude naša ustanova najvišeg, tercijarnog ranga. Svaki dan ovde se na pregled primi između 2.000 i 3.000 pacijenta, nedeljno oko 60.000.

"Promenili smo način zakazivanja i umesto da se kao ranije samo jednom mesečno pred šalter sjati od 500 do 600 ljudi, od kojih termin dobije svega 250, uveli smo svakodnevno zakazivanje od 7 do 19 časova, lično, preko člana porodice ili mejla. Pacijenti su ovu novinu pozdravili, jer im, kako su mi kazali, znači i da se pregled zakaže na duže vreme, samo da ne dolaze pet puta", kaže za "Politiku" direktor Poliklinike KCS.

U ovoj ustanovi, novina je i da su svi specijalisti dobili obavezu (i direktori klinika i profesori na medicinskom fakultetu) da rade ambulantne preglede.

"Nažalost, sve to nije pomoglo da ispunimo zakonski uslov da prvi pregled mora biti obavljen za mesec dana. Razlog za ovo je ogroman broj pacijenata koji stižu u ovu ustanovu. Mnoge od njih nije bilo nužno poslati u ustanovu najvišeg zdravstvenog ranga, nego je trebalo da ih leče doktori u domu zdravlja",  navodi dr Petrović.

Na ovaj problem ukazali su čelnicima zdravstva Beograda i zatražili hitne razgovore sa direktorima domova zdravlja i ostalih kliničko-bolničkih centara u prestonici.

"Nedopustivo je da 80 odsto uputa za gastroenterologa, specijalistu koji leči organe za varenje – želudac i creva, tri najčešće dijagnoze budu: naduvenost, zatvor i dispepsija (problemi sa varenjem). Ti pacijenti se listom šalju na gastroskopije ili kolonoskopije, pri čemu im u domu zdravlja nije urađena nijedna laboratorijska analiza ili ultrazvučni pregled. Svaki dom zdravlja u Beogradu ima četiri ili pet specijalista interne medicine, koji time mogu da se bave", kaže dr Petrović, po specijalnosti kardiolog, sa 37 godina radnog staža.

On ukazuje i na drugi paradoks: kod polovine pacijenata kojima se uradi ultrazvučni pregled srca, ispostavi se da nema oboljenja.

"Lekari su poslali ove pacijente sa idejom da je dobro 'isključiti' sve sumnje. Nažalost, mi za takvo razmišljanje nemamo više uslove: ni dovoljno lekara, ni opreme", kaže dr Petrović.

Ova muka ne muči samo lekare u prestonici: u celoj Srbiji čekanje na pregled kod specijaliste ili na snimanje na skeneru i magnetnoj rezonanci, kao i čekanje da im se očita nalaz – najčešći su problemi na koje se građani žale. U Kliničkom centru Niš, kako priznaje direktor ove ustanove, prof. dr Zoran Radovanović, najveći čep ili zagušenje zbog ogromnog priliva pacijenata postoji kod pregleda na magnetnoj rezonanci (MR).

"Za područje od dva i po miliona ljudi, ovde radi samo jedan dijagnostički uređaj. Ministarstvo zdravlja prepoznalo je problem i jedinio nama je kupljena nova magnetna rezonanca, garantujem da će na njoj najkasnije za mesec i po dana biti pregledani prvi pacijenti", obećao je dr Radovanović.

U Poliklinici Kliničkog centra Vojvodine, po podacima pi-ara ove ustanove Dušane Vučinić, prvi pregled kod specijaliste obavlja se u zakonskom roku od maksimalnih 30 dana od dana javljanja. Najduže se čeka kod urologa, gastroenterologa, vaskularnog hirurga i dijabetologa.

Koordinator Ministarstva zdravlja za radiologiju, prof. dr Dragan Mašulović, koji je i direktor Centra za radiologiju i MR u KCS, napominje da se na pregled magnetnom rezonancom čeka najduže četiri meseca. Za utehu, to je dvostruko kraće nego pre godinu dana.

"Na prvi pregled na skener čeka se najduže mesec dana. Istina je da ima pregleda zakazanih i za januar 2016. godine, ali to je zato što je tako tražio endokrinolog ili neurohirurg koji je pacijenata operisao. Preglede u našem centru ne zakazuje medicinska sestra već isključivo doktor, i to najstariji među radiolozima, koji procenjuje koliko je dozvoljeno čekanje."

Na primedbe pacijenata da se ponekad dugo čeka da im lekar pročita nalaz, odnosno da dobiju opis snimka, dr Mašulović je bio vrlo kategoričan.

"Na svim punktovima, a u KCS rade četiri MR i nekoliko skenera, postoji obaveštenje sa mojim potpisom da pacijentu nalaz mora da bude izdat u roku od 72 sata", kaže dr Mašulović i objašnjava da se na nalaze skenera i MR čeka od dva do tri dana. Postoje, kaže, izuzeci, kod nejasnih zdravstvenih stanja, kada se konzilijarno razmatra promena, a priznaje da se ne ustručavaju da pozovu kolege sa klinike u Barseloni ili Milanu i potraže mišljenje. Ali ni tada, tvrdi, na opis nalaza pacijent ne čeka duže od pet do sedam dana.

Dr Dragan Mašulović navodi da sve veći problem postaje nedostatak kadrova: obučenih radiologa i tehničara radiologa.

"Iz odeljenja MR u poslednjih godinu dan otišlo je troje specijalista radiologa, izuzetno kvalitetnih doktora – dvoje u privatnike, a jedan u Švedsku. Samo u poslednja tri meseca jedan tehničar otišao je u Kanadu, drugi u Norvešku. Ljudi odlaze tamo gde će dobiti bolju platu. Njih ne mogu zameniti ni nezaposleni doktori sa Biroa, ni početnici, a za njihovu obuku su potrebne godine."