Kada većina ljudi pomisli na noćne more, asocijacije su neki strašni snovi: ispadanje zuba, bežanje od jezivih čudovišta, umiranje, padanje sa litice, propadanje u provaliju, davljenje...  Kod ovakvih noćnim mora, prilično je jasno kada se san završio, s obzirom na to da se probudimo i shvatimo da smo sigurni i da se nalazio u toploj spavaćoj sobi.

Međutim, "originalne" noćne more uključuju potpuno drugačiju vrstu "čudovišta", a u određenim kulturama su se smatrale opasnim po život. One obuhvataju tri faktora:

1. Paraliza celog tela, osim očiju.

2. Osećaj potlačenosti ili težine nečega na grudima.

3. Zanemelost (nemogućnost da se dozove pomoć).

Sve to se događa dok ste apsolutno budni i potpuno očekivano, izazivaju užasan osećaj straha. Da stvar bude još gora (ili barem strašnija), ove noćne more obično uključuju i halucinaciju.

Različita vremena i kulture su drugačije objašnjavali noćne more kroz bogata iskustva tradicionalnog folklora.

Neki su verovali da su ovi košmari na javi zapravo "noćni napadi" od strane demona, duhova, vampira, veštica ili vanzemaljaca. Ovo je rezultiralo u pokušajima da se napadi spreče tako što su ljudi postavljali krstove po spavaćoj sobi ili čak prelazili u ofanzivu, tako što su spavali sa noževima i drugim oružjima.

Pažljivo tumačenje mnogih "natprirodnih" priča otkriva postojanje opisa paralize ili nekoga kako pritiska spavača (žrtvu), što obično uključuje i neku vrstu napada. Druge kulture su verovale da su noćne more ove vrste produkt nekih prirodnijih procesa poput ustajalog vazduha ili loše hrane koju smo pojeli.

Savremeni psiholozi prepoznaju ove noćne more kao specifičnu manifestaciju paralize sna.

Paraliza sna je medicinsko stanje često u narkolepsiji, ali koje se može manifestovati i kod zdravih ljudi.

Nastaje kada se mozak „probudi“ u toku REM faze, a telo ostaje paralizovano. Osoba je svesna svega, ali ne može da se pomera, a ukoliko se uključe i halucinacije, može biti prilično strašno i neprijatno.

Uprkos činjenici da nije mnogo ljudi čulo za ovo, zapravo je prilično česta pojava. Događa se čak kod osam odsto generalne populacije sa češćim pojavljivanjem kod studenata (28 odst) i psihijatrijskih pacijenata (32 odsto). Većini ovo iskustvo nije toliko traumatično, a navedeni strašni faktori se retko događaju.

Epizode paralize sna traju samo četiri do šest minuta, ali baš kao i napadi panike, mogu imati i snažan efekat na čoveka.

Mali procenat ljudi doživljava paralizu sna u meri gde to postaje pravi problem. Oni se nađu u situaciji gde izbegavaju odlazak na spavanje, postanu anksiozni pri ulasku u spavaću sobu i brinu o tome kada će se sledeći put dogoditi.

Neki čak počnu da veruju da su ishalucinirani "napadači" stvarni, a za one koji imaju česte ove pojave, nesrećna okolnost je da validni tretmani ne postoje. Određeni lekovi koju potiskuju REM fazu spavanja i pojedini oblici psihoterapiji mogu biti od pomoći.

I na kraju, jednostavno učenje o tome šta je paraliza sna i da to nije toliko retko, niti opasno po fizičko zdravlje, može takođe pomoći da se ljudi osećaju bolje.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.