Britanske vlasti su odobrile obavljenje spornih eksperimenata uz korišćenje hibridnih ljudsko-životinjskih embriona što, prema zagovornicima ovakvih istraživanja, otvara put za lečenje Parknisonove, Alchajmerove i mnogih drugih bolesti i posledica nekih povreda.
Britanska vlada je u jednom trenutku, suočena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom naučnih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stručnjaci ovih ustanova će moći da kreiraju specifičnu vrstu hibrida, ubacujući ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ćeliju. Rezultat će biti takozvani "citrolazmični hibridni" embrion, ili "cibrid", koji će biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Naučnici u Kini, SAD i Kanadi već su radili slične stvari, a ova tehnika je korišćena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom korišćene samo životnjske ćelije, iako je već bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ćelija i životinjskih jajnih ćelija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživači trenutno moraju da koriste ljudske jajne ćelije preostale od tretmana oplodjavanja, ali takvih ćelija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar.
Britanski istraživači se, medjutim, nadaju da će im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomoći da dobiju matične ćelije koje bi mogle da obezbede nove načine lečenja većeg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ćelije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ćelije ubačene u životinjske embrione.
(Tanjug)
Britanska vlada je u jednom trenutku, suočena s nezadovoljstvom javnosti, bila na ivici da zabrani stvaranje hibridnih embriona, ali je potom popustila pod pritiskom naučnih krugova, podsetio je Rojters.
Uprava za ljudsku oplodnju i embriologiju (HFEA) dala je odobrenja za obavljanje pomenutih eksperimenata londonskom Kraljevskom koledžu i Univerziteta Njukasla.
Stručnjaci ovih ustanova će moći da kreiraju specifičnu vrstu hibrida, ubacujući ljudski DNK u ispražnjenu životinjsku jajnu ćeliju. Rezultat će biti takozvani "citrolazmični hibridni" embrion, ili "cibrid", koji će biti 99,9 odsto ljudski i 0,1 odsto životinjski.
Naučnici u Kini, SAD i Kanadi već su radili slične stvari, a ova tehnika je korišćena i za stvaranje prvog kloniranog sisara na svetu, ovce Doli, s tim što su uglavnom korišćene samo životnjske ćelije, iako je već bilo eksperimenata s kombinovanjem ljudskih ćelija i životinjskih jajnih ćelija.
Da bi razvili ljudski embrion istraživači trenutno moraju da koriste ljudske jajne ćelije preostale od tretmana oplodjavanja, ali takvih ćelija nema dovoljno.
Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je mešanje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa životinjskim neprirodna i pogrešna stvar.
Britanski istraživači se, medjutim, nadaju da će im hibridni embrioni (koji moraju da budu uništeni u roku od 14 dana) pomoći da dobiju matične ćelije koje bi mogle da obezbede nove načine lečenja većeg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju prošle godine odložila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-životinjskih embriona, kao što su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i životinjske jajne ćelije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske ćelije ubačene u životinjske embrione.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.