1/0
Vidi galeriju
undefined Meso


Današnja "Politika" piše da, prema novim propisima koji su na snagu stupili od 1. januara, proizvođači više neće moći da uvoze i koriste najlošiju kategoriju mehanički otkoštenog mesa (MSM) koja se koristila u proizvodnji viršli, kobasica, parizera...

Ta informacija potvrđena je u Upravi za veterinu, gde je rečeno da ovom odredbom uvode stroži kriterijumi za proizvođače kako bi se obezbedio bolji kvalitet poluproizvoda i proizvoda od mesa".

Mehanički odvojeno meso nastaje kada se, recimo, od pileta odvoje njegovi najkvalitetniji delovi - file, batak, karabatak, a ostaci se pod visokim pritiskom skinu sa kostiju, najčešće s leđa. Tako se dobija mesna smesa koja se u prerađivačkoj industriji dodaje prerađevinama. Takvo meso ne sadrži kvalitetne proteine, a često se u njemu pronalaze i veće koncentracije kalcijuma nego što je dozvoljeno.

To se događa jer ostaci do maksimuma prolaze kroz separatore, pa se u smesi nalaze i samlevene čestice kostiju.



Prema dosadašnjim propisima, maksimalna količina kalcijuma koja je mogla da se nađe u mehanički separatisanom mesu bila je 150 miligrama na 100 grama.

Ta količina sada je smanjena na maksimalno 100 miligrama, što, objašnjavaju stručnjaci, odgovara količini kalcijuma u čistom mesu, bez primesa mlevenih kostiju. Ovakve smese dobijaju se kada se meso odvaja pod niskim pritiskom. Ono je i kvalitetnije nutritivno.

Poslednjih godina, uvoz treće, najlošije kategorije mesa je drastično rastao. Istovremeno, povećavao se broj malih proizvođača jeftinih mesnih prerađevina, jer im je bila dostupna sirovina po bagatelnim cenama. Samo u 2013. pet najvećih prerađivača uvezlo je ovog mesa u vrednosti od oko 13, 5 miliona evra.

Inicijatori zabrane ove vrste mesa su list "Moje gazdinstvo" i Unija poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice, navodi "Politika"!. Čedomir Keco, glavni urednik lista, kaže da su pregovori oko novog pravilnika trajali sedam meseci i da je bilo mnogo protivljenja nadležnih.

"Posebno je bio jak pritisak mesne industrije koja nije želela da se odrekne sirovine koja joj je donosila izuzetno velike profite". Kako ističe, cena ovog mesa bila je oko 60 dinara po kilogramu i obilno se koristila ne samo u industriji već i u proizvodnji pljeskavica u stotinama radionica od Rume, Beograda do Leskovca.