Stomatolozi Zavoda za gerontologiju svoju ordinaciju "sele" u stanove pacijenata i čine sve da se stari ljudi ne osećaju zapostavljeno. Njihova procena je da je u prestonici oko 70 odsto starih bez zuba, a da većina ima loše navike u održavanju oralne higijene, piše "Politika".
Stomatolog dr Gordanka Maksimović i stomatološka sestra Dragana Milićević, iz Zavoda za gerontologiju, svakoga dana obiđu po nekoliko pacijenata kojima je neophodno popraviti ili izvaditi zube, namestiti "most" ili protezu, staviti plombu. Više i ne broje kilometre koje prođu, od Zemuna do Čukarice, ili od Starog grada do Rakovice, vozeći se od jednog do drugog vremešnog sugrađanina.
"Uglavnom nas pozivaju ljudi teško bolesni od raznih vrsta maligniteta, oni koji su preživeli šlog, kao i oni koji su zbog prirode oboljenja vezani za postelju. Nekad smo prinuđeni da radimo u nehumanim uslovima, ali i to ide u rok službe. Često uočavamo da naši ljudi imaju potpuno zapuštene i polomljene zube, da je vađenje neminovno, a dešava se i da uklanjamo nataloženi kamenac. Nekada po pet puta moramo da odemo u neki stan da bismo utvrdili da li je pacijentu 'legla' proteza", kaže dr Maksimović za "Politiku".
Pre nekoliko godina stomatologe su u pomoć pozivali najčešće penzioneri koji žive na području opštine Stari grad, a sada kažu da nema pravila.
"Često su za usluge stomatologa na terenu zainteresovani i pacijenti sa teškim kardiovaskularnim bolestima ili dijabetesom. Domovi zdravlja su davno odustali od ove vrste usluga, jer im je bilo neisplativo. Isto košta popravka zuba ako vam pacijent dođe u ordinaciju i ako odete kod njega kući", rekao je dr Milan Crnobarić, direktor Zavoda za gerontologiju.
Dr Aleksandra Petrović, iz ove ustanove, dodaje da stari ljudi o kojima oni brinu popunjavaju upitnik o tome da li imaju neki problem sa zubima, da li teško žvaću...
"Imamo dva mobilna kompleta sa aparaturom koju nosimo u stanove pacijenata. Jedan smo dobili iz Švajcarske, a drugi sa VMA. Najteže je raditi sa nepokretnima, jer morate da ih postavite u određeni položaj, da ih pripremite za intervenciju, da ih pitate šta piju od lekova... A posle obavljenog posla sve to spakujemo, pa trčimo u dom drugog pacijenta", istakla je dr Maksimović.
Stomatolozima Zavoda za gerontologiju je najteže kada moraju da naplate usluge, jer ova grupa pacijenata nije oslobođena plaćanja popravke zuba. Za većinu penzionera, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, veliki izdatak je stavljanje plombe koja košta 416 dinara, ili vađenje zuba 249. Dešava se često da samo slegnu ramenima i kažu kako nemaju novca da plate uslugu, ali da će to da urade čim im stigne penzioni ček. Iskustvo medicinara kaže da, ipak, uvek održe datu reč.
(MONDO)
Stomatolog dr Gordanka Maksimović i stomatološka sestra Dragana Milićević, iz Zavoda za gerontologiju, svakoga dana obiđu po nekoliko pacijenata kojima je neophodno popraviti ili izvaditi zube, namestiti "most" ili protezu, staviti plombu. Više i ne broje kilometre koje prođu, od Zemuna do Čukarice, ili od Starog grada do Rakovice, vozeći se od jednog do drugog vremešnog sugrađanina.
"Uglavnom nas pozivaju ljudi teško bolesni od raznih vrsta maligniteta, oni koji su preživeli šlog, kao i oni koji su zbog prirode oboljenja vezani za postelju. Nekad smo prinuđeni da radimo u nehumanim uslovima, ali i to ide u rok službe. Često uočavamo da naši ljudi imaju potpuno zapuštene i polomljene zube, da je vađenje neminovno, a dešava se i da uklanjamo nataloženi kamenac. Nekada po pet puta moramo da odemo u neki stan da bismo utvrdili da li je pacijentu 'legla' proteza", kaže dr Maksimović za "Politiku".
Pre nekoliko godina stomatologe su u pomoć pozivali najčešće penzioneri koji žive na području opštine Stari grad, a sada kažu da nema pravila.
"Često su za usluge stomatologa na terenu zainteresovani i pacijenti sa teškim kardiovaskularnim bolestima ili dijabetesom. Domovi zdravlja su davno odustali od ove vrste usluga, jer im je bilo neisplativo. Isto košta popravka zuba ako vam pacijent dođe u ordinaciju i ako odete kod njega kući", rekao je dr Milan Crnobarić, direktor Zavoda za gerontologiju.
Dr Aleksandra Petrović, iz ove ustanove, dodaje da stari ljudi o kojima oni brinu popunjavaju upitnik o tome da li imaju neki problem sa zubima, da li teško žvaću...
"Imamo dva mobilna kompleta sa aparaturom koju nosimo u stanove pacijenata. Jedan smo dobili iz Švajcarske, a drugi sa VMA. Najteže je raditi sa nepokretnima, jer morate da ih postavite u određeni položaj, da ih pripremite za intervenciju, da ih pitate šta piju od lekova... A posle obavljenog posla sve to spakujemo, pa trčimo u dom drugog pacijenta", istakla je dr Maksimović.
Stomatolozima Zavoda za gerontologiju je najteže kada moraju da naplate usluge, jer ova grupa pacijenata nije oslobođena plaćanja popravke zuba. Za većinu penzionera, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, veliki izdatak je stavljanje plombe koja košta 416 dinara, ili vađenje zuba 249. Dešava se često da samo slegnu ramenima i kažu kako nemaju novca da plate uslugu, ali da će to da urade čim im stigne penzioni ček. Iskustvo medicinara kaže da, ipak, uvek održe datu reč.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.