U vazduhu u Srbiji alergena kao nikada do sada

  Polen drveća, moćni alergen koji je ove godine zbog blage zime poranio i mnogima zadao tegobe, prekrio je ovih dana Srbiju. U nedelji iza nas u vazduhu je zbirno bilo prisutno čak 16 različitih vrsta polena drveća, od ukupno 24 koliko je pod nadzorom.

"To i ne bi bila neka vest za one koji pate od alergija da se moćni alergeni nisu ove godine pojavili znatno ranije. Udruženi, oni zadaju sugrađanima brojne tegobe. Uveliko nam se javljaju raspitujući se šta se to dešava sa koncentracijama polena drveća. Problem je što je on postao aktivan još 15. januara, iako mu je vreme od februara do polovine maja. Razlog eksplozije polenovih zrna drveća je topla i vlažna zima", kaže za "Politiku" Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji.

Šta se to desilo ove godine u odnosu na prethodne sezone i da li je bilo moguće sprečiti prevremenu vegetaciju?

"Lepo vreme usred zime i nagli skok temperature uzrok su naglog cvetanja drveća. Cvetni pupoljci nisu bili zatvoreni prethodnih meseci, a zbog blage zime nije bilo ni zimskog mirovanja njihovih fizioloških funkcija. Zato je i došlo do ranijeg pucanja pupoljaka, zrna su se samo raspršila i polen se našao u vazduhu pre vremena. To ipak nije nemoguće, dešavalo se sporadično, ali da bi se vegetacija probudila ranije potrebno je da se preklopi nekoliko parametara, uključujući određeni nivo padavina, vlažnost vazduha, temperaturu vazduha i tla... Ove godine sve to se i dogodilo", nabraja Mitrović-Josipović.

Da se broj novajlija alergičnih na polen drveća dramatično povećava ove sezone, potvrđuju i u Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu Beograda, gde na odeljenju za alergologiju i kliničku imunologiju svakog dana završi 20 novih pacijenta, uglavnom mladih.

"Ranijih godina imali smo stalne pacijente, tek dva-tri nova od ukupno 25 po danu. Ove sezone, posebno u prethodne dve nedelje, dolaze nam novi koji se žale na bronhijalne tegobe. Svi oni su godinu, dve ranije imali simptome alergije u gornjim disajnim putevima. Uglavnom je reč o mlađim pacijentima koji su dosad bili bez terapije, nisu se ozbiljno lečili, već su uzimali preparate po preporuci farmaceuta. Sada ih prvi put muči otežano disanje, zviždanje u grudima, suvi nadražajni kašalj... Ovako dramatične tegobe se dosad nisu ispoljile u ovolikoj meri", tvrdi dr Ivana Mikavica, sa odeljenja za alergologiju i kliničku imunologiju gradskog zavoda. 

Zbog povišenih koncentracija polena drveća, lekari upozoravaju da niko nije zaštićen, posebno što na pojavu alergija utiču savremeni način života, aerozagađenje, stres, nespavanje, brza hrana, iscrpljivanje organizma...

"Ko ima takve simptome, posebno bronhijalnu preosetljivost, treba odmah da potraži pomoć, ali ne u apoteci, i nikako ne treba da isključi terapiju po prestanku tegoba jer je to velika greška. O načinima zaštite treba da misli pre početka sezone cvetanja da bi pripremio sluznicu za kontakt sa alergenom", poručuje dr Mikavica.

Zbog preranog buđenja prirode ove godine Srbiju očekuje i ranije sazrevanje i berba nekih vrsta voća – višanja, trešanja, breskvi i kajsija.

"Klimatskim promenama preterano se ne raduju vinogradari jer vinova loza ubrzano cveta. Postoji bojazan da će grožđe sazreti već u avgustu što može uticati na lošiji kvalitet vina", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar, podsećajući da nije moguće, a i ne treba sprečavati prevremenu vegetaciju.

"Priroda je jača od svega tako da moramo da se navikavamo na nova pravila. Kao što osobe sklone alergijama na vreme treba da uzmaju terapiju, prehrambena industrija mora da preraspodeli spisak prioriteta, a i novac bi morao ranije da se obezbedi za sve te poslove. Trebalo bi izmeniti i strukturu setve, i to tako što bi moglo više da se seje u jesen, da suše ne bi oštetile kulture u toku leta", predlaže Prostran.