U Čikagu gotovo polovina lekara u nekim slučajevima pacijentima daje "lažni lek" placebo, dok samo nešto preko 10 odsto njih smatra da to ne treba nikada činiti, proizilazi iz istraživanja koje su sproveli stručnjaci Čikaškog univerziteta.
Ovo predstavlja iznenadjujuće otkriće, koje nameće etička pitanja, konstatuju čikaško stručnjaci.
Praksa davanja placeba ukazuje da doktori smatraju da vera u lek ima terapeutski efekat, odnosno da je pacijentima nekad bolje i od samog ubedjenja da uzimaju efikasan lek, iako u stvari gutaju pilule koje nemaju nikakvo dokazano pozitivno dejstvo.
Placebo se, inače, često koristi u kontrolnoj grupi pri kliničkim ispitivanjima nekog leka, i u mnogim slučajevima ispitanici koji ga dobijaju prijavljuju izvesno poboljšanje svog stanja.
"Možda potcenjujemo prirodni isceliteljski potencijal organizma", kaže Rejčel Šerman, jedna od autora istraživanja.
Etičko pitanje koje nameće davanje placeba je - da li lekar može da obmanjuje pacijenta dajući mu lek koji to nije?
Trećina lekara koji povremeno daju placebo nastoje da ublaže taj problem time što pacijentu kažu da će im dati nešto "što može da pomogne, a neće da škodi", dok još tridesetak odsto njih upotrebljava formulaciju "ovo bi moglo da vam pomogne iako nisam siguran na koji način deluje".
Dvadesetak odsto ovih lekara kažu pacijentu da je u pitanju lek, devet odsto da se radi o "medikamentu specifičnog dejstva", a četiri odsto kažu pacijentu da je u pitanju placebo.
Lekari koji ne otkrivaju pacijentima da im daju placebo objašnjavaju to činjenicom da bolesnik mora da veruje da će mu lek pomoći.
Jedan od načina da se izbegnu etičke dileme, navodi Šermanova, je da lekar svakog novog pacijenta unapred pita da li pristaje na eventualno korišćenje placeba.
(Tanjug/Rojters)
Ovo predstavlja iznenadjujuće otkriće, koje nameće etička pitanja, konstatuju čikaško stručnjaci.
Praksa davanja placeba ukazuje da doktori smatraju da vera u lek ima terapeutski efekat, odnosno da je pacijentima nekad bolje i od samog ubedjenja da uzimaju efikasan lek, iako u stvari gutaju pilule koje nemaju nikakvo dokazano pozitivno dejstvo.
Placebo se, inače, često koristi u kontrolnoj grupi pri kliničkim ispitivanjima nekog leka, i u mnogim slučajevima ispitanici koji ga dobijaju prijavljuju izvesno poboljšanje svog stanja.
"Možda potcenjujemo prirodni isceliteljski potencijal organizma", kaže Rejčel Šerman, jedna od autora istraživanja.
Etičko pitanje koje nameće davanje placeba je - da li lekar može da obmanjuje pacijenta dajući mu lek koji to nije?
Trećina lekara koji povremeno daju placebo nastoje da ublaže taj problem time što pacijentu kažu da će im dati nešto "što može da pomogne, a neće da škodi", dok još tridesetak odsto njih upotrebljava formulaciju "ovo bi moglo da vam pomogne iako nisam siguran na koji način deluje".
Dvadesetak odsto ovih lekara kažu pacijentu da je u pitanju lek, devet odsto da se radi o "medikamentu specifičnog dejstva", a četiri odsto kažu pacijentu da je u pitanju placebo.
Lekari koji ne otkrivaju pacijentima da im daju placebo objašnjavaju to činjenicom da bolesnik mora da veruje da će mu lek pomoći.
Jedan od načina da se izbegnu etičke dileme, navodi Šermanova, je da lekar svakog novog pacijenta unapred pita da li pristaje na eventualno korišćenje placeba.
(Tanjug/Rojters)
Pridruži se MONDO zajednici.