Zubne plombe koje sadrže živu, poznate kao amalgamske, ne štete razvoju dečijeg mozga, kao što se strahovalo, pokazala je jedna portugalsko-američka studija.
Ove srebrnaste plombe koriste se za popunjavanje šupljina u zubima već više od jednog veka, a napravljene su od komlbinacije metala, u kojoj je i manja količina žive.
S obzirom na to da živa vremenom isparava, a poznato je da ovaj metal oštećuje nervni sistem i bubrege, grupe za zaštitu potrošača, a i neki eksperti, počeli su da veruju da su amalgamske plombe štetne i da traže njihovo izbacivanje iz upotrebe.
U pomenutoj studiji, obavljenoj na više od 500 dece, kojoj su izmedju osme i dvanaeste godine stavljane bilo amalgamske plombe, bilo plombe na bazi smola, ispostavilo se da tokom sedam godina izmedju dve grupe nisu registrovane razlike u pogledu neuroloških simptoma, kao što su tremor, poremećaji vida, sluha ili koordinacije.
Do takvog zaključka došle su još dve ranije studije.
Ipak, amalgamske plombe zasad ostaju kontroverzne. Savetodavni panel stručnjaka pri vladi SAD nedavno je konstatovao da je, iako postojeći nalazi svedoče o tome da su amalgamske plombe u principu neškodljive, potebno dodatno istražiti neka pitanja na koja još nije odgovoreno, na primer, da li ove plombe kod trudnih žena mogu da ugroze razvoj fetusa.
U Američkom udruženju dentista (ADA) smatraju da bi amalgamske plombe trebalo da ostanu jedna od opcija pacijenata i da su one čak najbolji izbor u nekim situacijama, naročito kada se popunjavaju rupe u kutnjacima, na kojima počiva najveći teret žvakanja hrane.
Medjutim, s razvojem novih materijala za plombe, u SAD i zapadnoevropskim zemljama sve se manje ljudi odlučuje za amalgamske. Poslednjih godina u SAD amalgamske plombe imaju manje od trećine udela u ukupnom broju uradjenim plombi.
(Tanjug/Rojters)
Ove srebrnaste plombe koriste se za popunjavanje šupljina u zubima već više od jednog veka, a napravljene su od komlbinacije metala, u kojoj je i manja količina žive.
S obzirom na to da živa vremenom isparava, a poznato je da ovaj metal oštećuje nervni sistem i bubrege, grupe za zaštitu potrošača, a i neki eksperti, počeli su da veruju da su amalgamske plombe štetne i da traže njihovo izbacivanje iz upotrebe.
U pomenutoj studiji, obavljenoj na više od 500 dece, kojoj su izmedju osme i dvanaeste godine stavljane bilo amalgamske plombe, bilo plombe na bazi smola, ispostavilo se da tokom sedam godina izmedju dve grupe nisu registrovane razlike u pogledu neuroloških simptoma, kao što su tremor, poremećaji vida, sluha ili koordinacije.
Do takvog zaključka došle su još dve ranije studije.
Ipak, amalgamske plombe zasad ostaju kontroverzne. Savetodavni panel stručnjaka pri vladi SAD nedavno je konstatovao da je, iako postojeći nalazi svedoče o tome da su amalgamske plombe u principu neškodljive, potebno dodatno istražiti neka pitanja na koja još nije odgovoreno, na primer, da li ove plombe kod trudnih žena mogu da ugroze razvoj fetusa.
U Američkom udruženju dentista (ADA) smatraju da bi amalgamske plombe trebalo da ostanu jedna od opcija pacijenata i da su one čak najbolji izbor u nekim situacijama, naročito kada se popunjavaju rupe u kutnjacima, na kojima počiva najveći teret žvakanja hrane.
Medjutim, s razvojem novih materijala za plombe, u SAD i zapadnoevropskim zemljama sve se manje ljudi odlučuje za amalgamske. Poslednjih godina u SAD amalgamske plombe imaju manje od trećine udela u ukupnom broju uradjenim plombi.
(Tanjug/Rojters)
Pridruži se MONDO zajednici.