Jednom na psihijatriji, zauvek "žigosani"

"Teško sam podnela smrt majke jer sam o njoj brinula 20 godina. Bila je dijabetičar na insulinu. Niz stresnih situacija u mom životu doveo je do toga da doživim nervni slom i 13. avgusta 2004. godine primljena sam u psihijatrijsku bolnicu 'Laza Lazarević'", priseća se Srnićeva.

"Da li se među kolegama pročulo za moju bolest ili sam bila zaboravljena, ali niko me nikada nije pozvao na razgovor", nastavlja svoju priču Snežana.

Odustala je od novinarstva i nastavila da traži bilo kakav posao. Javljala se na oglase za rad u pekari, buticima, benzinskim pumpama, kako bi prehranila dvoje maloletne dece i sebe, ali ni tu nije bilo uspeha.

"Govorili su mi da sam prekvalifikovana ili se dešavalo da sam malo usporenija zbog terapije, pa su me za sve poslove odbijali", priča ona i dodaje da se svi pacijenti sa kojima je boravila na odeljenju psihijatrije suočavaju sa istim problemom.

Zbog toga što je lečena u psihijatrijskoj bolnici, zauvek je obeležena od okoline. Nekada srdačan komšiluk, sada se sklanjao od nje, okretao glavu, kao da boluje od zarazne bolesti "koja i pogledom može da se prenese".

Pored toga što je zauvek obeležena od okoline, primetila ke da stigma postoji i na odeljenju psihijatrije.

"Primetila sam da ni bolesnice među sobom ne žele da pričaju o bolesti, dijagnozi, terapiji koju koriste, o problemima koje imaju. Uvek bismo pričale o nečemu drugom, samo ne o tome", priča ona. To je podstaklo da napiše autobiografsku knjigu o sebi, o problemima na koje je nailazila.

Knjigu "Čovek nije šifra - psihološka trauma ili samospoznaja" napisala je u saradnji sa doktorkom Lidijom Ćuk Jovanović.

Psihijatar i psihoterapeut Aleksandra Bubera kaže da je strah kod ljudi najčešće uzrok diskriminacije i marginalizacije pacijenata koji su lečeni u centrima za mentalno zdravlje, jer su neobavešteni i ne znaju mnogo o psihijatrijskim bolestima.

"Postoje brojne predrasude o ljudima koji imaju mentalne probleme, a koje uopšte nisu tačne. Za običnog čoveka ludilo je sve što je neobično, što iskače iz svakodbnevnih tokova, nešto što se nekome desi. Dok za psihijatre u ludilo spada mali procenat mentalnih poremećaja, svega jedan do dva odsto, sve ostalo spada u poremećaje koji nisu psihotični", naglasila je naša sagovornica.

Ona kaže da se u vezu sa osobamakoje imaju mentalne poremećajedovode razne predrasude - da su agresivni, da ne mogu da se kontrolišu, da će nekog ubiti, oštetiti.

"Ljudi ne razlikuju da samo pojedini pacijenti u nekim fazama bolesti pod uticajem sumanutih ideja ili naredbodavnih halucinacija nekada urade krivična dela", naglašava Bubera.

Ona je dodala da su istraživanja pokazala da je među počiniocima krivičnih dela jednak broj ljudi sa mentalnim poremećajima i zdravih.

Bubera kaže da je jedini lek za neznanje i predrasude okoline - dobra informisanost. Ipak, primećuje, napravljeni su pozitivni pomaci u poslednjih dvadesetak godina na destigmatizaciji psihijatrijskih pacijenata jer se otvoreno priča o tome.

"Danas imamo bolje lekove koji omogućavaju brži ulazak u remisiju, duže održavanje stabilnog stanja. Takođe, imamo mnogo više stručnjaka na polju psihijatrije, psihoterapije, tako da je pomoć dostupnija", naglašava Bubara.

Zadatak za naredni period je, kako naglašava, akcenat staviti na psihoterapiju koja, na žalost, puno košta i zahteva puno vremena, tako da zdravstvene ustanove više koriste farmakoterapiju za lečenje psihijatrijskih pacijenata.

Promocija knjige "Čovek nije šifra - psihološka trauma ili samospoznaja" biće održana 4. juna u 18 sati u Sali Avenija na Novom Beogradu u ulici Jurija Gagarina 40.

Pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.