Naziv "dobar holesterol" tiče se lipoproteina velike gustine (na rezultatima ispitivanja krvi koje dobijete iz laboratorije biće obeležen engleskom skraćenicom HDL), a "loš hosterol" lipoproteinima male gustine (obeležava se engleskom skraćenicom LDL).

Opšteprihvaćeno viđenje koje nam prikazuju farmaceutska preduzeća potpomognuta državnim politikama, jeste da unošenje masne hrane bogate lipoproteinima male gustine (lošim holesterolom) dovode do srčanih oboljenja.

Uprkos toj reklamnoj kampanji, naučnici već dugo znaju da količina lošeg holesterola u krvi ne zavisi od toga koliko ste ovog lipoproteina uneli u organizam putem hrane. To je zbog toga što se hrana tokom varenja razlaže, a te materije posle mogu (ili ne moraju) da bud iskorišćene za stvaranje holesterola.

U skladu s tim nametnutim viđenjem, osim što "loš" holesterol izazaiva bolesti srca, "dobar" holeserol štiti srce od raznih obolenja.

Ipak, neka nedavan istraživanja pokazala su da i ljudi koji imaju dovoljno HDL-a mogu da dobiju srčana oboljenja zbog toga što u toj jednačini učestvuje veliki broj činilaca - između ostalog i količina fizičkih vežbi koja utiče na način na koji HDL deluje u organizmu.

U današnje vreme sve je više naučnika koji smatraju da nivo holesterola u krvi uopšte ne izrokuje srčana oboljenja, te da je čitava pretpostavka o holesterolu zapravo dobrao osmišljena prevara kojom se novac otima od preplašenog stanovništva, piše "Politikin Zabavnik".