Nesanica je veoma česta pojava, a većina ljudi ima manje privremene poremećaje spavanja zbog stresa, zabrinutosti ili, pak, neurednog života. Stručnjaci tvrde da, ako se nesposobnost da se dobro naspavate produži na nekoliko nedelja ili meseci, to može postati stvarni zdravstveni problem.
Zbog važnosti sna za naše zdravlje, u svetu se 21. mart obeležava kao Međunarodni dan sna, čiji nedostatak može da izazove brojne probleme među kojima su povišen krvni pritisak, cerebralnovaskularna oboljenja, infarkt miokarda...
Naučnici ističu da poremećaji sna imaju različite vidove poput hrkanja i nesvesnog buđenja do čak 400 puta noću, a uzroci hronične nesanice najčešće su depresija, anksioznost ili fizički bol.
Higijena sna je izraz koji podrazumeva neke praktične postupke i obezbeđivanje uslova za zdrav san, koji podrazumevaju da se ne jede neposredno pred spavanje jer teži obrok može negativno da se odrazi na kvalitet sna, ali lagana užina može imati pozitivan uticaj jer u krevet ne valja otići gladan.
Topla kupka pre spavanja, takođe, može da pomogne da se lakše utone u san, kao i boje u spavaćoj sobi i boje posteljine trebalo bi da budu umirujuće - nežnoplava, šumsko zelena ili boje jesenje prirode.
Stručnjaci smatraju da treba povesti računa da se na počinak ide u određeno vreme svake večeri, da buđenje uvek bude u isto vreme, uključujući i vikende, kao i da je neophodno ograničiti unos kofeina i nikotina, upražnjavati svakodnevno vežbanje, ali ne tri do četiri sata pred spavanje zato što vežbanje drži metabolizam budnim. Oni preporučuju laganu šetnju posle večere koja može da ubrza probavu i pripremi organizam za lep san.
Komentarišući koji dan je najnepovoljniji za spavanaje, grupa stručnjaka je posle istraživanja došla do zaključka da je to nedelja - zbog nagomilanog pritiska pred početak nove radne sedmice.
Studija, koja je obuhvatila 3.500 odraslih osoba, otkrila je da 80 odsto ljudi najbolje spava petkom, oko 60 odsto radnika najgore spava nedeljom, a više od četvrtine ispitanih priznalo je da ponedeljkom odbija da ode na posao zbog lošeg sna i da koristi brojne izgovore poput bolesti da bi ostali kod kuće.
U studiji se navodi da je poremećen san glavni krivac za dekoncentraciju na poslu, povećanu razdražljivost i, čak, dremanje za radnim stolom.
Gotovo polovina ispitanika je izjavilo da je manjak koncentracije uzrok grešaka i na poslu i van njega, svaki treći je priznao da je razdražljiv prema šefu i kolegama, a svaki peti da zadrema na poslu.
Medicina spavanja - "sleep medicine" kako je zvanično zovu - jeste mlada grana koja izučava poremećaje normalnog toka spavanja. Pionirske korake u tom domenu medicine u našoj zemlji načinio je dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lečenja poremećaja sna.
(Tanjug)
Zbog važnosti sna za naše zdravlje, u svetu se 21. mart obeležava kao Međunarodni dan sna, čiji nedostatak može da izazove brojne probleme među kojima su povišen krvni pritisak, cerebralnovaskularna oboljenja, infarkt miokarda...
Naučnici ističu da poremećaji sna imaju različite vidove poput hrkanja i nesvesnog buđenja do čak 400 puta noću, a uzroci hronične nesanice najčešće su depresija, anksioznost ili fizički bol.
Higijena sna je izraz koji podrazumeva neke praktične postupke i obezbeđivanje uslova za zdrav san, koji podrazumevaju da se ne jede neposredno pred spavanje jer teži obrok može negativno da se odrazi na kvalitet sna, ali lagana užina može imati pozitivan uticaj jer u krevet ne valja otići gladan.
Topla kupka pre spavanja, takođe, može da pomogne da se lakše utone u san, kao i boje u spavaćoj sobi i boje posteljine trebalo bi da budu umirujuće - nežnoplava, šumsko zelena ili boje jesenje prirode.
Stručnjaci smatraju da treba povesti računa da se na počinak ide u određeno vreme svake večeri, da buđenje uvek bude u isto vreme, uključujući i vikende, kao i da je neophodno ograničiti unos kofeina i nikotina, upražnjavati svakodnevno vežbanje, ali ne tri do četiri sata pred spavanje zato što vežbanje drži metabolizam budnim. Oni preporučuju laganu šetnju posle večere koja može da ubrza probavu i pripremi organizam za lep san.
Komentarišući koji dan je najnepovoljniji za spavanaje, grupa stručnjaka je posle istraživanja došla do zaključka da je to nedelja - zbog nagomilanog pritiska pred početak nove radne sedmice.
Studija, koja je obuhvatila 3.500 odraslih osoba, otkrila je da 80 odsto ljudi najbolje spava petkom, oko 60 odsto radnika najgore spava nedeljom, a više od četvrtine ispitanih priznalo je da ponedeljkom odbija da ode na posao zbog lošeg sna i da koristi brojne izgovore poput bolesti da bi ostali kod kuće.
U studiji se navodi da je poremećen san glavni krivac za dekoncentraciju na poslu, povećanu razdražljivost i, čak, dremanje za radnim stolom.
Gotovo polovina ispitanika je izjavilo da je manjak koncentracije uzrok grešaka i na poslu i van njega, svaki treći je priznao da je razdražljiv prema šefu i kolegama, a svaki peti da zadrema na poslu.
Medicina spavanja - "sleep medicine" kako je zvanično zovu - jeste mlada grana koja izučava poremećaje normalnog toka spavanja. Pionirske korake u tom domenu medicine u našoj zemlji načinio je dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lečenja poremećaja sna.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.