Psorijaza je autoimuna, hronična bolest koja izaziva iritacije i crvenilo na površini kože. Manifestuje se kao zadebljana, crvenkasta koža sa belim flekama koje se ljuspaju. Može se javiti u svim uzrastima, ali se to najčešće dešava između 16. i 30. i 50. i 60. godine života.

U Srbiji sa psorijazom živi oko 150.000 ljudi, a ova hronična recidivirajuća, neinfektivna bolest kože manifestuje se na različite načine.

Postoji pet osnovnih tipova psorijaze:

Plak psorijaza (psoriasis plaque) - ovo je najčešći tip bolesti, uglavnom zahvata laktove i kolena, ponekad i nokte na rukama i nogama.

Gutatna psorijaza (psoriasis guttata) - tačkasta forma psorijaze, lezije su vidljive na većim površinama tela, na torzu, ekstremitetima i skalpu.

Inverzna psorijaza (psoriasis inverse) - manifestuje se glatkim lezijama u naborima na koži.

Pustularna psorijaza je redak oblik ove bolesti, koji karakteriši gnojni čvorići na koži, koji se mogu pojaviti na bilo kom delu tela.

Eritrodermijska psorijaza - dovodi do upale i ljuspanja kože celog tela. U nekim slučajevima ovaj oblik psorijaze može biti i fatalan jer ekstremna upala onemogućava organizam da reguliše temperaturu tela.

Nauka još nije u potpunosti objasnila šta izaziva psorijazu. Studije ukazuju da bi u nekim slučajevima psorijaza mogla biti nasledna bolest, pošto se u 40 odsto slučajeva dešava da u porodici ima više slučajeva psorijaze. Određeni geni možda su povezani sa psorijazom, ali nauci još nije poznat tačan mehanizam delovanja tih gena.

U razvoju simptoma psorijaze mogu učestvovati i infekcije, naročito streptokokne bakterijske infekcije. U nekim slučajevima, "okidač" za pojavu psorijaze može biti i intenzivan stres, a sasvim sigurno stres pogoršava simptome kod osoba koje već imaju psorijazu,

Psorijaza je autoimuna bolest koja izaziva pojačano stvaranje ćelija kože, i crvene upaljene pečate na poviršini kože koji se perutaju.

Ova bolest NIJE zarazna, i ne može se preneti kontaktom sa drugom osobom.

Lečenje psorijaze je vrlo komplesno, a pošto izlečenje nije moguće, cilj je osobu koja pati od psorijaze uvesti u fazu remisije bolesti, i zatim je što duže održati u takvom stanju.

Promene na koži prvo se tretiraju mehanički i medikametozno, a u terapiji se koriste salicilna kiselina, urea, topijski kortikosteroidi, vitamin D3, topijski retinoidi, fototerapija...

Iako je spektar terapijskih metoda vrlo širok, pacijenti uglavnom nisu u potpunosti zadovoljni jer je bolest nemoguće u potpunosti izlečiti.

Važno je i da oboleli žive uredno, da se dovoljno odmaraju, ali i da budu fizički aktivni i održavaju dobro opšte stanje organizma.

Kad je o higijeni reč, važno je da kupanje i tuširanje bude ograničeno na najduže deset minuta, i to isključivo mlakom vodom. Koža se nakon tuširanja briše tapkanjem peškirom, ne trljanjem. Osim toga, važno je i redovno nanošenje hidratantnih krema. Odeća bi trebalo da bude pamučna, a sintetika i vuna nisu dobar izbor za obolele od psorijaze jer ovi materijali mogu pogoršati njihovo stanje.

Psorijaza je hronično oboljenje kod kojeg se smenjuju "mirne" i "aktivne" faze. Sezonskog je karaktera, i oboleli obično primećuju pogoršanje krajem jeseni, u zimu i u rano proleće.

U svetu od psorijaze boluje oko 125 miliona ljudi. I kao da nije dovoljno teško to što se nose sa neizlečivom bolešću, većina njih pati i zbog nerazumevanja okoline koja obolele doživljava kao opasnost, zbog čega je oko pet odsto njih sklono i samoubistvu.

Na Svetski dan psorijaze, koji se obeležava 29. oktobra, upravo iz tog razloga želimo da vas podsetimo, još jednom: psorijaza NIJE zarazna bolest.

Doskoči psorijazi

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.