Jedna američka studija koja je obuhvatila 5.000 muškaraca opovrgla je neke ranije teorije da ćelavost predstavlja signal većeg rizika od srčanih bolesti.
Dr. Ejal Šahar i njegove kolege s Univerziteta Arizone došli su do zaključka da nema bitne razlike u riziku od srčanog udara kod muškaraca čija je glava puna kose i onih ćelavih, kao i da gubitak kose nema veze sa zadebljavanjem zida karotidne arterije (glavnog krvnog suda za transport krvi do mozga) što se smatra znakom upozorenja za aterosklerozu, izvestava Rojters.
Ranije je bilo tvrdnji da je ćelavljenje u vezi s povećanim nivoom hormona androgena, koji je bio pod sumnjom da igra ulogu u takozvanoj "koronarnoj aterosklerozi", odnosno otrvrdnjavanju arterija u srcu.
Jedno istraživanje je čak okončano zaključkom da je ćelavljenje na temenu naročito povezano sa povećanim rizikom od infarkta.
Dr. Šahar i njegov tim su, da bi proverili takve tvrdnje, proučili 5.056 muškaraca starosti od 52 do 75 godina, od kojih je 767 preživelo srčani udar. Kod trećine njih nije registrovan gubitak kose ili je on bio minimalan, kod 13 odsto beleženo je ćelavljenje samo na zaliscima, a kod 54 odsto na temenu.
Ispostavilo se da su ljudi koji ćelave na zaliscima bili za 28 odsto češće žrtve srčanog udara, a oni koji ćelave na temenu samo dva procenta ćešće žrtve infarkta. Konstatovano je takođe da se rizik od infarkta ne povećava s intenzitetom ćelavljenja.
Dr. Šahar zaključuje da, i ukoliko je ćelavljenje uopšte posledica visokog nivoa androgena, to nije važan rizični faktor za srčani udar i aterosklerozu, odnosno da hormon androgen nema znatnije negativno dejstvo na zakrečenost ni vratnih ni srčanih arterija.
(Tanjug)
Dr. Ejal Šahar i njegove kolege s Univerziteta Arizone došli su do zaključka da nema bitne razlike u riziku od srčanog udara kod muškaraca čija je glava puna kose i onih ćelavih, kao i da gubitak kose nema veze sa zadebljavanjem zida karotidne arterije (glavnog krvnog suda za transport krvi do mozga) što se smatra znakom upozorenja za aterosklerozu, izvestava Rojters.
Ranije je bilo tvrdnji da je ćelavljenje u vezi s povećanim nivoom hormona androgena, koji je bio pod sumnjom da igra ulogu u takozvanoj "koronarnoj aterosklerozi", odnosno otrvrdnjavanju arterija u srcu.
Jedno istraživanje je čak okončano zaključkom da je ćelavljenje na temenu naročito povezano sa povećanim rizikom od infarkta.
Dr. Šahar i njegov tim su, da bi proverili takve tvrdnje, proučili 5.056 muškaraca starosti od 52 do 75 godina, od kojih je 767 preživelo srčani udar. Kod trećine njih nije registrovan gubitak kose ili je on bio minimalan, kod 13 odsto beleženo je ćelavljenje samo na zaliscima, a kod 54 odsto na temenu.
Ispostavilo se da su ljudi koji ćelave na zaliscima bili za 28 odsto češće žrtve srčanog udara, a oni koji ćelave na temenu samo dva procenta ćešće žrtve infarkta. Konstatovano je takođe da se rizik od infarkta ne povećava s intenzitetom ćelavljenja.
Dr. Šahar zaključuje da, i ukoliko je ćelavljenje uopšte posledica visokog nivoa androgena, to nije važan rizični faktor za srčani udar i aterosklerozu, odnosno da hormon androgen nema znatnije negativno dejstvo na zakrečenost ni vratnih ni srčanih arterija.
(Tanjug)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Pretučena Sloboda Mićalović: Poznata glumica se nalazi u Urgentnom centru