U Srbiji Dan "Obuci plavo" još nije zaživeo, bez obzira na to što je ustanovljen zbog karcinoma debelog creva, koji je u Srbiji takođe zastupljen.

Ovaj Dan se u svetu obeležava 3. marta tako što se, osim nošenja plave garderobe, ili barem nekog plavog detalja na sebi, uplaćuju donacije organizacijama koje se bave lečenjem i istraživanjem ove vrste karcinoma, održavaju se i razna predavanja, preventivni pregledi...

Ideja za Dan "Obuci plavo" javila se 2006. godine u Americi, kada je Anita Mičel izgubila svog oca koji je umro zbog raka debelog creva. Verujući da je ta porodična tragedija mogla da bude sprečena, Anita je smislila način kako da utiče na svest ljudi u vezi sa ovom vrstom karcinoma.

Predložila je da u martu, đaci u školi koju su pohađala njena deca, mogu umesto obavezne plave uniforme da nose bilo šta u toj boji, ali samo ako doniraju makar jedan dolar za lečenje obolelih od karcinoma debelog creva.

Njena ideja je rado prihvaćena i brzo se proširila Amerikom, ali i dalje.

Tako 3. marta poslodavci u mnogi kompanijama dozvoljavaju svojim zaposlenima da dođu u džinsu i plavoj majici, na primer, što inače nije dozvoljeno, ali samo ako doniraju makar i simboličnu sumu nekoj od mnogobrojnih organizacija koje se bave istraživanjem ove bolesti, podrškom obolelih i slično.

Tog dana, na primer, možete videti ljude koji nose majice na kojima piše ime obolele osobe: "U plavom sam zbog svog sina Džona", na primer, a ima i onih koji tog dana svoju kosu prefarbaju plavom bojom koja se pere vodom.

Pogledajte foto galeriju:

1/0
Vidi galeriju
undefined Obuci plavo

Rak debelog creva je jedna od mnogih bolesti koja se može uspešno izlečiti ukoliko se otkrijie na vreme, zbog čega su preventivni pregledi veoma važni.

U Srbiji postoji srednja učestalost oboljevanja od kolorektalnog karcinoma - 46 obolelih na 100.000 stanovnika, odnosno svake godine novih 4.000 slučajeva obolelih, najveći problem je, međutim, u velikoj stopi smrtnosti.

Da bi se bolest otkrila na vreme treba uraditi skrining ranog otkrivanja, a veoma je važna i preventivna mera, odnosno zdrav način života.

U Srbiji je skrining dobro organizovan jer u svakom domu zdravlja može da se odnese stolica na pregled test na hemoglobin, što bi trebalo da uradi svako posle 50. godine i to jednom u pet godina. Nakon toga ukoliko je potrebno radi se kolonoskopija.

Stopa preživljavanja u prvoj fazi bolesti je 100 odsto, u drugoj 90, dok je u trećoj fazi kada polip postane maligni tumor i raširi se lokalno na žlezde, 30 do 70 odsto.

Bolest se uglavnom javlja kod starijih ljudi, nije tipična za mlađe ljude, ali može da se javi i kod mlađih ukoliko se u njihovoj porodici češće javljaju bolesti debelog creva, što se utvrđuje genetskom analizom.