Janković je agenciji Beta rekao da se osobe sa hendikepom suočavaju i sa problemom nepristupačnosti pravu na informacije.

"Nema dovoljno stvari prilagođenih osobama sa oštećenjem vida, sluha, što znači da nekoga uskraćujemo za informacije. To je posledica predrasuda jer uz malo više svesti sve to može da bude pristupačnije i ne košta društvo", kazao je Janković u Omladinskom centru u Subotici.

Podsetio je da država izdvaja velika sredstva za osobe sa hendikepom, ali način na koji se ona koriste je pogrešan jer se ne ulaže mnogo u infrastrukturu, razvoj, obrazovanje.

"Više od polovine osoba sa hendikepom nema završenu srednju školu", kazao je Janković i podsetio da, neko, "ako neko nema dovoljan nivo obrazovanja, nekako postaje zavisnik od dobre volje i odgovornosti društva".

Prema njegovim rečima, sami poslodavci nemaju dovoljno spremnosti, te umesto zapošljavanja osoba sa hendikepom, češće se odluče da plaćaju penale.

"Nedvosmisleno može da se tumači da država zapravo zarađuje na tome što neko diskriminiše osobe sa hendikepom jer ne želi da ih zaposli, te mu je lakše da plati penale, nego da ta sredstva uloži i prilagodi radno mesto, da bude društveno odgovoran. Dok budemo imali takvu situaciju, većina osoba sa hendikepom biće nezaposlena", rekao je Janković.

Dodao je da ne postoji jasan uvid u to koliko penala plaćaju i same državne institucije, odnosno, u kojoj meri zapošljavaju ljude s hendikepom.

"Osobe s hendikepom mogu za sebe da učine onoliko koliko im pruži društvo. Oni sa svim problemimima sa kojima se dodatno suočavaju - od zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja, do manje formalnih aktivnosti društvenog života, nemaju jednake uslove, a samim tim ne mogu u dovoljnoj meri da iskažu svoj protest, da se izbore za svoja prava", kazao je Janković.

Rekao je da, umesto termina "osobe sa invaliditetom", termin "osobe sa hendikepom" ukazuje na imperativ izjednačavanja uslova, kako bi te osobe imale jednake uslove u društvu, dok je "invaliditet" pogrešan prevod engleskog "disability" koji potiče iz konkretnog socijalnog modela, i ukazuje na to da je neka osoba onemogućena.

"Invaliditet stavlja u fokus nemogućnost neke osobe, što dovodi do predrasuda i ne daje mnogo mogućnosti ljudima da na pravi način shvate principe socijalnog modela u pristupu problemu, odnosno, u pristupu rešenjima koja potiču od toga da društvo treba da se razvija kako bi stvorilo jednake uslove za svakog pojedinca", rekao je Janković.

Predstavnik Udruženja za efektološku podršku i edukaciju - Tedef iz Subotice, Boris Živkov rekao je agenciji Beta da zbog nedostatka adekvatne podrške društva osobama sa hendikepom, te osobe i dalje predstavljaju teret društvu koje mora da im pomogne.

"Još ne postoji razumevanje da pružanje podrške osobama s hendikepom zapravo predstavlja humanizaciju celokupnog društva", kazao je Živkov.

On je rekao da je za uklanjanje jedne od barijera mužno i podizanje učeničkog standarda dece s hendikepom.

"To podrazumeva dostupnost savremene informacione tehnologije, dostupnost informacija o tome na koji način osobe sa hendikepom i njihove porodice mogu da ostvare svoja prava, dostupnost savremenih načina učenja i savladavanja školskog gradiva dece od dve do deset godina", naveo je Živkov.

Dodao je da se mediji nedovoljno bave problemima osoba sa hendikepom, da o njima izveštavaju senzacionalistički ili nisu dovoljno informisani o adekvatnoj terminologiji u izveštavanju o osobama sa hendikepom.