Tokom stresnih perioda, naša tela ulaze u "odbrambeni mod". Nivoi hormona stresa, adrenalina i kortizola, rastu, puls i krvni pritisak "skaču", disanje nam se ubrzava, a mišići napinju.

Ove fiziološke promene ponekad dobro dođu, recimo, ako morate brzo da izađete iz automobila kojim ste sleteli u reku, ali, mogu biti i "otežavajuća okolnost" kad su u pitanju svakodnevne situacije u kojima vas nešto nervira, recimo, kad ne možete da nađete ključ od kola, ili kasnite na važan sastanak zbog gužve u prevozu...

Kad je naše telo u ovom "bori se ili beži" modu iz dana u dan, pa se dani pretvore i u nedelje, to stanje jako iscrpljuje organizam. Slabi naš imuni sistem, a može i da bude okidač za različite vrste simptoma (gastrointestinalni problemi, nesanica), čineći nas, uz to, i podložnijim različitim zdravstvenim problemima, od respiratornih infekcija do kardiovaskularnih bolesti.

Naravno, niko danas ne živi život potpuno osobođen stresa, ali to već i sami znate. Ono što je važno i na šta možete da utičete je način na koji ćete se nositi sa onim što vam život donosi. Ključna stvar je da naučite da periode zabrinutosti pređete "prečicom", i da ne dozvolite da vas ta osećanja preplave.

Jedna od najboljih strategija za ublažavanje stresa je kontrolisano, duboko disanje, pokazuju studije. Udišite duboko, stomakom, zadržite dah, a zatim sporo izdišite dok brojite do pet. Ponavljajte to nekoliko minuta.

Uznemirenost i bes možete da izbacite i znojenjem. Aerobne aktivnosti snižavaju nivo hormona stresa vrlo efikasno. Čak i svega 20 minuta brzog hoda može da vas smiri, prenosi portal Health.

Nemojte potcenjivati ni moć razgovora sa bliskom prijateljem, partnerom ili terapeutom. Kad smo pod stresom, razgovor nam pomaže da nagomilanu tenziju izbacimo iz sebe.

Ili, prosto probajte da ostavite sve po strani i neko kratko vreme radite ono što volite. Crtajte. Čitajte. Pomazite mačku. Slažite neku od onih slagalica sa hiljadu delova... I biće sve OK.