"Većina ljudi iz mog okruženja me je osuđivala, svi prijatelji su mislili da sam tamo mnogo jela brzu hranu. Ni doktori kojima sam se obratila po povratku u Beograd nisu potpuno verovali u to što im govorim, da nisam drastično promenila ishranu, i bili su ubeđeni da imam poremećaj štitne žlezde. Nisam osećala nikakve simptome, samo mi se javljala pojačana želja za slatkišima. Ali njih čitav život volim i nisam mogla ni da pretpostavim da je to zapravo signal da sa mnom nešto nije u redu", rekla je Sofija u intervjuu za magazin "Glorija".

Ona je nakon konsultacija sa lekarima odlučila da drži dijetu, ali to joj nije donelo željeni rezultat. Uspevala bi da, dok je na posebnom režimu ishrane, skine dva-tri kilograma, međutim, oni bi se brzo vraćali.

"Bila sam zbunjena, sve to mi je izgledalo vrlo čudno. Nisam odustajala i na kraju sam došla kod jednog doktora koji je predložio da prekontrolišem šećer i uradim test opterećenja. Rezultati su pokazali da imam insulinsku rezistenciju, odnosno povišen šećer. Moj insulin nije reagovao kako treba kada unosim hranu. Umesto da ta hrana ode u ćelije kao snaga, taložila se sa strane. Zbog toga većina osoba sa tim poremećajem ima i problem sa oticanjem, praktično se budi sa nekoliko kilograma viška, što može da bude dramatično".

KILOGRAMI STRAHA

Doktori su joj poremećaj otkrili pre pet, šest meseci, i od tada je na terapiji lekovima.

"Kada su ustanovili šta mi je, počela sam da istražujem o čemu se radi. Malo ljudi uopšte zna kakve sve probleme može da napravi insulinska rezistencija. Najčešći simptomi su pojačana želja za slatkišima i brzo gojenje, čak i ukoliko ste na nekom posebnom režimu ishrane, a kilogrami, odnosno masne naslage, nagomilavaju se uglavnom na predelu stomaka. I povratni efekat javlja se uvek, čim prestanete da držite dijetu. U vreme dok sam bezuspešno pokušavala da skinem kilograme imala sam utisak kao da se borim sa vetrenjačama, šta god da sam radila, sav moj trud bio je uzaludan. Osećala sam se veoma loše, čitav život mi se sveo samo na to da stalno merkam neku hranu i gledam na sat kada šta treba da jedem. Ljudi koji imaju problem sa kilogramima znaju koliko je to teško i naporno. Kad je konačno otkriveno zbog čega sam se ugojila i zašto nisam uspevala da oslabim, laknulo mi je".

Sofija nije bila svesna koliko je to zapravo ozbiljan zdravstveni problem i mislila je da će sve rešiti pomoću lekova.

"Kako je vreme prolazilo, shvatila sam da moje stanje uopšte nije šala i da vodi direktno u dijabetes tipa 2, koji se dobija od svakodnevne nervoze, stresa, neredovne ishrane. Takvo oboljenje ne razvija se preko noći, to je nešto na čemu se 'radi' godinama. Ali nadam se da ću to ipak uspeti da izbegnem uz pomoć lekova i ishrane. Pijem tablete već šest meseci i moraću još četiri, pa ćemo onda videti na čemu sam. Mnogi i ne znaju koliko je šećer podmukla bolest i kako radi na tome da vam sistematski uništi čitav organizam. Ja to još ne prihvatam u toj meri, kažem sebi 'nije strašno, proći će'. Moram za nešto da se uhvatim, jer ima toliko ljudi koji boluju od dijabetesa, i to godinama, pa opet žive relativno normalan život", iskrena je glumica.

Rajovićeva kaže da je uravnotežena ishrana takođe važna da bi se bolest držala pod kontrolom.

"Bilo mi je teško da se naviknem da jedem svaka četiri sata. Uspela sam da nađem zlatnu sredinu, dam sebi oduška s vremena na vreme kad je u pitanju hrana. Veliki sam gurman i to je moj najveći problem. Prvi mesec mi je bilo strašno, šta god da sam htela da stavim u usta, shvatila bih da ne smem, od hleba do pasulja, jer pravilna ishrana kad imate insulinsku rezistenciju zasniva se na proteinskim namirnicama. A ja nisam od onih koji bi mogli da žive samo na salatama".

Sofija je morala da promeni navike i počne da vežba, mada priznaje da nije baš redovna u teretani, zbog brojnih obaveza.

"U jednom trenutku sam rekla sebi da u međuvremenu moram i da živim, a ne samo da sve radim po pravilima jer ako si mrtav umoran, nije rešenje da odeš u teretanu i padneš u nesvest od napora. Nažalost, ovo stanje je dosta komplikovano i nezahvalno, ni lekari ne znaju baš sve o tome".

Glumica kaže da već primećuje promene otkako koristi lekove i da sada ima potrebu da pije vodu, dok joj je ranije bio dovoljan gutljaj dnevno.