Navika da se kod lekara ide u ranu zoru polako se menja, jer je sve više klinika koje rade u dve smene. Takođe, u pojedinim zdravsvenim ustanovama više nije neobično da se operacija koja nije hitna zakaže u 20 časova, ili čak i u 22 sata, a na zračenje u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije neretko se odlazi u ponoćnim satima, piše "Politika".

Ovakvu praksu negde su iznudile duge liste čekanja i manjak medicinskih uređaja. Pored toga, rukovodioci klinika su se na takav način rada odlučili i zbog zakonom utvrđenog pravila da se specijalistički pregled pacijentu mora zakazati u roku od 30 dana od prijavljivanja na šalter. U protivnom, pacijent ima pravo da od rukovodstva zdravstvene ustanove dobije pisanu potvrdu da pregled nije moguće obaviti u zadatom roku, uz koju može od RFZO da zatraži nadoknadu troškova pregleda u privatnoj ordinaciji. Pisani odgovor zaštitnika prava osiguranih lica smatra se dokazom o datumu javljanja zdravstvenoj ustanovi umesto potvrde o zdravstvenim razlozima zbog kojih osigurano lice nije primljeno na pregled.

Prof. dr Milan Petrović, direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, koja od 19. januara radi u dve smene, kaže da građani, čak i oni stariji ne prave pitanje kad im se pregled zakaže u kasnim poslepodnevnim satima.

"Ipak, gotovo redovno 15 do 20 odsto pacijenata ne dođe na zakazane specijalističke, ambulantne preglede, dok se na dijagnostičke procedure redovno javljaju. Iako se pacijentima prilikom zakazivanja pregleda lično ili preko kol-centra skrene pažnja da pet dana uoči pregleda otkažu zakazani termin, to se ne poštuje", kaže dr Petrović za "Politiku".

Direktor ambulante polikliničke službe KCS u Beogradu tvrdi da više nijedan pacijent prvi pregled kod specijaliste ne čeka duže od propisanih 30 dana.

"Duže od mesec dana pacijent čeka samo ukoliko insistira da ga pregleda određeni lekar, a ne onaj kod kojeg postoje slobodni termini. To znači da takvom pacijentu i nije neophodan hitan pregled", navodi dr Petrović i dodaje da u KCS postoje lekari čiji termini nisu svi popunjeni.

Najopterećenije su kardiološka, gastroenterološka i endokrinološka služba, a na eho srca se čeka nešto manje od dva meseca.

Prof. dr Predrag Sazdanović, direktor KC u Kragujevcu, kaže da u ovoj ustanovi nije bilo uslova da se organizuje rad sa pacijentima u dve smene, Izuzetak su kardiolozi.

"Organizovali smo se tako da velikom broju pacijenata prvi specijalistički pregled zakazujemo u zakonskom roku od 30 dana. I pre uvođenja integrisanog sistema zakazivanja usvojili smo normative o tome koliko pacijenata svaki naš specijalista mora da primi u toku jednog sata. U zavisnosti od specijalnosti, odredili smo da pregled traje od 10 do 15 minuta", objašnjava dr Sazdanović.

On kaže da su prošle godine izdali 46 potvrda da ne mogu da obezbede pregled u roku od mesec dana. U istom periodu obavljeno je 412.865 ambulantnih pregleda, koje je uradilo 44 lekara. Netipično za zdravstvo Srbije, specijalisti interventne kardiologije u kragujevačkom KC radili su u dve, pa čak i u tri smene. Oni su ugrađivali stentove i time uspeli da smanje vreme čekanja na ovu operaciju.

"Pacijentima kojima je bilo potrebno ugrađivanje stenta, ali koji nisu bili hitni slučajevi, intervencije smo zakazivali u 20 i 22 časa. Kardiolog koji je već na dežurstvu tako nije sedeo bez posla, ako nije bilo hitnih slučajeva, nego je smanjivao listu čekanja. Tako smo listu od 55o pacijenata za ugradnju stenta sveli na 150 koji ovu intervenciju čekaju manje od dva meseca. Sada radimo samo u dve smene, jer noćni termini nisu pogodovali pacijentima. Naravno, pacijent koji ima akutni infarkt srca zbrinjava se odmah", objašnjava dr Sazdanović za ovaj list.

KCS radi u dve smene, smanjene liste čekanjaLončar: Istorijska godina za onkologiju