Na Svetski dan prevencije samoubistva, donosimo vam najčešće predrasude o ovom osetljivom pitanju. Pročitajte, razmislite. I pokušajte da pomognete onima kojima je pomoć potrebna.
Zastrašujući porast depresije i anksioznosti i porast svetske stope samoubistava od 30 odsto u odnosu na 1999. godinu, ukazuje na globalnu krizu naše kulture. Širom sveta, svaka četvrta osoba tokom života će se suočiti sa nekim od problema iz spektra mentalnog zdravlja.
Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među ljudima svih uzrasnih dobi. Svake godine, 800.000 ljudi oduzme sebi život, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi.
U Srbiji je stopa samoubistva iznosila 13,5/100.000 stanovnika 2018. godine, odnosno 949 slučajeva. U godini za nama, 720 muškaraca i 229 žena nije videlo drugi izlaz.
Svaki slučaj suicida znači da je neko izgubio partnera, dete, roditelja, prijatelja ili kolegu. Svako samoubistvo nekoga ostavlja bez osobe koju je voleo. Statistika kaže da svaki put kad neko sebi oduzme život, oko 135 ljudi pretrpi intenzivan bol, ili su pogođeni na drugi način.
To znači da je svake godine novih 108 miliona ljudi duboko pogođeno nečijim suicidom.
Statistika, takođe, kaže da na svako samoubistvo dolazi još 25 pokušaja samoubistva i mnogo, mnogo više ljudi koji o tome ozbiljno razmišljaju.
A opet… bez obzira na ove podatke, tužne i zastrašujuće u isto vreme, mnogo je predrasuda o suicidu. I mnogo onih koji će bez mnogo udubljivanja nehajno odmahnuti rukom i reći da je to "znak slabosti", ili nešto slično, jednako neosetljivo. A kad bismo svi bili malo… pa, blaži jedni prema drugima, kad ne bismo tako strogo sudili o ljudima, možda statistika ne bi bila ovako strašna.
Na Svetski dan prevencije samoubistva, donosimo vam najčešće predrasude o ovom osetljivom pitanju. Pročitajte, razmislite. I pokušajte da budete bolji prema ljudima. Nikad ne znate kako je u tuđoj koži. I nikad ne znate koliki mrak i tuga mogu da se krije iza nečijeg osmeha. Budite pažljivi. I budite ljubazni prema drugima. I ovaj svet možda ćemo učiniti boljim mestom.
Mit: Samoubistvo može da učini samo neko ko ima poremećaj iz oblasti mentalnog zdravlja
Istina: Mnoge osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem nikada neće ni pomisliti na samoubistvo. S druge strane, mnogi ljudi koji pokušaju da se ubiju, ili izvrše samoubistvo nemaju nikakav problem iz spektra mentalnog zdravlja. Problemi u vezama i drugi svakodnevni stresori kao što su recimo problemi sa zakonom, gubitak kuće, smrt voljene osobe, seksualno zlostavljanje, teška neizlečiva bolest samo su neki od faktora koji mogu da izazovu takvu unutrašnju krizu da osoba počne da razmišlja o samoubistvu.
Mit: Osoba koja je bila sklona suicidu u nekom trenutku, uvek će biti sklona suicidu
Istina: Aktivne suicidne misli često su sasvim vezane za određenu specifičnu situaciju. Čin samoubistva često je očajnički pokušaj osobe da bolna osećanja i misli nekako stavi pod kontrolu. Kad se okolnosti promene, a ta osećanja i misli nestanu, nestaje i ideja o samoubistvu. Iako suicidalne misli mogu da se vrate, one nisu konstanta. Osoba koja je u nekom trenutku u životu imala suicidalne misli, čak i pokušaje možda, nakon okončanja te krize može da nastavi da živi dugo i uspešno, piše Psychology Today.
Mit: Većina samoubistava dešava se iznenada, bez upozorenja
Istina: Signali upozorenja, bilo verbalizovani, bilo u ponašanju, prethode većini pokušaja samoubistava, i zbog toga je važno da te signale umemo da prepoznamo i razumemo. Većina osoba koje razmišljaju o samoubistvu ispoljiće ponašanje koje je znak upozorenja pred bliskim osobama, ali te bliske osobe često ili ne umeju da upozoravajuće signale prepoznaju, ili odaberu poricanje.
Signali koji ukazuju na potencijalne suicidne misli:
Osoba deluje ili govori da se oseća kao u klopci ili beznadežno
Oseća neizdrživ emocionalni bol
Preokupiranost nasiljem, umiranjem ili smrću
Nagle promene raspoloženja, koje idu iz krajnosti u krajnost
Osoba govori o osveti, krivici, stidu
Osoba je izraženo anksiozna
Ispoljava promene u ponašanju, životnim navikama ili obrascima spavanja
Konzumira drogu, ili više alkohola nego što je uobičajeno, ili počinje da pije, iako ranije nije pila
Počinje da se ponaša rizično, recimo nepažljivo vozi, ili počinje da koristi droge
Dovodi svoje privatne stvari u red, poklanja stvari koje su joj važne
Ima pristup oružju, lekovima ili supstancama kojima može da okonča život
Pati od depresije, napada panike, ima problema sa koncentracijom
Povlači se u sebe
Govori da je svima na teretu
Oprašta se sa drugima kao da se više neće videti
Ostavlja utisak da više ne može da iskusi prijatne emocije kroz uobičajene aktivnosti koje su generalno izvor zadovoljstva u životu (hrana, vežbanje, drušvena interakcija, seks)
Izražava kajanje i upadljivo je samokritički nastrojena
Govori o smrti, samoubistvu, izražava žaljenje što živi, ili što je uopšte rođena
Mit: Ljudi koji izvrše samoubistvo su sebični i izabrali su lak način da se izvuku
Istina: Osobe koje izvrše samoubistvo ne čine to zato što žele da se njihov život okonča, već zato što žele da se okonča njihova patnja. Osobe koje pate toliko duboko, da se osećaju bespomoćno i nema više nade u njima… To su osobe koje razmišljaju, a ponekad i izvrše samoubistvo.
Ne zato što nemaju hrabrosti, već zato što nemaju više nade.
Zato… ne sudite olako. Umesto toga, pokušajte da pomognete.
Kako možete da pomognete
Budite tu. Slušajte, ali stvarno. Pokažite da vam je ta osoba važna, i pokušajte da je uverite da ćete zajedno naći rešenje i način da joj bude bolje.
Nemojte suditi. Uzdržite se od kritike. Ako ističete da "ima ljudi koji žive i gore, pa nisu u depresiji", vi, iako nenamerno, osobi koja ima problem šaljete poruku da smatrate da ona bira kako će se osećati i da je odabrala da ima problem.
Grub pristup je nedopustiv. Voljenu osobu grubostima nećete uspeti da trgnete. Ako pokažete da vas izdaje strpljenje, ako osobu koja ima problem ignorišete ili je stalno "bockate", nanećete više štete nego koristi.
Nikada ne omalovažavajte osećanja osobe koja pati. "Ti si mnogo svilen/svilena", "ti si besan/besna", "živiš pod staklenim zvonom"… i slične izjave šalju poruku da je iskustvo osobe o kojoj je reč beznačajno.
Problemi sa mentalnim zdravljem nisu stvar izbora. Posmatrajte to ovako, kad bi ta osoba dobila grip, ne biste joj rekli da je razmažena i da treba prosto da "odluči da nema grip" zar ne?
Ne pravite se da razumete. Ako se niste suočili sa depresijom (ili bilo kojim problemom iz spektra poremećaja mentalnog zdravlja), ne možete razumeti u punoj snazi kako se ta osoba oseća. Jer, na vaše "znam kako ti je", osoba koja je u depresiji želeće da zaurla "ne, nemaš predstavu", ali neće za to imati snage. I samo će se povući još dublje.
Nekome ko nije to osetio na svojoj koži, gotovo je nemoguće objasniti kako je to kad svakog jutra žalite što ste se probudili. Kad rutinske obaveze, poput pranja zuba ili tuširanja, zahtevaju natčovečanski napor i snagu volje. Kad je sve što želite samo da otpuzite u mrak, sklupčate se i umrete. Kad… Kad je mrak u vama i šapuće, priziva vas i čini vam se da ne možete da mu se oduprete.
Ako niste bili tu, ne možete da znate kako je.
Ali, ako zaista želite da pomognete, pitajte tu osobu kako je. I stvarno slušajte šta vam se govori.
Budte stpljivi. Čak i kad vam to postane naporno. Budite strpljivi. Strpljenje je zrnce iz kojeg se rađa nada, a nada je osobama koje su u depresiji potrebna koliko i vazduh koji dišu.
Ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.
Svi koji su na neki način pogođeni samoubistvom mogu nazvati na besplatan broj 0800 300 303, obratiti se putem četa na stranici www.centarsrce.org ili mejl vanja@centarsrce.org.