Zabrinjavajući podaci Ministarstva zdravlja o prodaji proizvoda van apoteka - trenutno se najčešće kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi. Na preparatima za potenciju ili mršavljenje zarada odlična!
Polovina lekova koji se kupuju na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Ništa manje opasne nisu ni kopije suplementa, dok i originalni proizvodi, poput vitamina i preparata za jačanje mišića, prolaze samo minimalne kontrole i provere.
Na to upozoravaju u Ministarstvu zdravlja Srbije i ukazuju na to da bi nedavno potpisana Konvencija Saveta Evrope trebalo da ubrza proceduru otkrivanja kopija lekova na tržištu. Količina i vrsta lekova na crnom tržištu (internet, prodaja preko oglasa, flajera...) menja se iz godine u godinu.
"Trenutno se najviše falsifikuju lekovi za potenciju, citostatici, antibiotici i antidepresivi", kažu u Ministarstvu. "Od suplemenata, to su proizvodi za potenciju i za mršavljenje".
Profesor dr Slobodan Janković, farmakolog u Kliničko-bolničkom centru Kragujevac, kaže za "Novosti" da legalni suplementi ne prolaze ni deseti deo kontrole koju prolaze lekovi, zbog čega je njihov kvalitet neproveren. Prema njegovim rečima, proteklih deset godina u Srbiji je bilo slučajeva da suplementi nisu imali aktivnu supstancu, ali se nije dešavalo da sadrže opasne sastojke.
"U inostranstvu mogu da se kupe proizvodi za mršavljenje koji sadrže veliku koncentraciju biljaka", kaže prof. dr Janković. "Njima se dodaju supstance koje suzbijaju apetit. One mogu da budu toksične ukoliko se koriste u većim količinama. Jedna od njih je biljka kava iz Afrike, koja se negde koristi u dozama većim od dozvoljenih".
Profesor dr Momir Mikov, sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da proizvodi za potenciju donose visoke profite i brzo se prodaju. Rizik od falsifikovanja leka postoji u svim fazama - od proizvodnje i transporta do prodaje na malo.
"Najveći broj falsifikata u Srbiju dolazi iz inostranstva, jer se nikome ne isplati da se bavi proizvodnjom ovde, za malo tržište naše zemlje", kaže prof. Mikov. "Kupuju se preko interneta, flajera, oglasa, preuzimaju brzom poštom i plaćaju karticom".
Dešava se da falsifikat sadrži pogrešne supstance, koje pripadaju potpuno drugoj grupi lekova.
"Ove supstance mogu da budu toksične", kaže prof. Mikov. "Najčešći slučaj je da lek izgleda kao original i spolja i iznutra, ali da ne sadrži aktivne supstance. Čak i kada lek sadrži supstancu koja je navedena na kutiji, ali u duplo manjoj dozi, to se takođe ubraja u falsifikat".
Pojedine kopije otkrivene su nakon što su pacijenti primetili da je dejstvo leka drugačije nego što je bilo na početku uzimanja terapije.
"Požale se da lek ima drugačiju boju ili im više ne pomaže kao što je bio slučaj sa prethodnom kutijom", govori Prof. Mikov. "Na kraju se ispostavi da je reč o falsifikatu. To je važno otkriti pre nego što dođe do rizika od zdravstvenih problema, kao što su srčane smetnje".
Informacije o potencijalnim lažnim lekovima ubuduće će se još brže razmenjivati, nakon što je početkom ovog meseca potpisana Konvencije Saveta Evrope. Ulaskom u ovaj sistem, dobijaju se brzi podaci o lancu falsifikata u svetu.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da je višegodišnja provera potvrdila da se Srbija svrstava među 50 najrazvijenijih zemalja po bezbednosti, kvalitetu i svim neophodnim regulativama u oblasti lekova. Srbija je prvi put učestvovala u ovakvom ocenjivanju i proveravanju i jedina je zemlja u regionu koja je dobila dobru ocenu.
U FRANCUSKOJ UMRLO 2.000
NAKON više od 10 godina, narednih dana trebalo bi da počne suđenje protiv farmaceutske kompanije i regulatorne agencije u Francuskoj zbog korišćenja tableta za mršavljenje za koje se pretpostavlja da su ubile 2.000 ljudi, dok su mnogima prouzrokovale teške bolesti.
SAMO NA ZVANIČNOJ STRANICI
Nije svaka prodaja lekova putem interneta nelegalna, i mnogi poznati distributeri nude ovu mogućnost. Ipak, u Srbiji još ne postoji sistem ovlašćene distribucije lekova preko interneta, kaže prof. Mikov. Kupovina je relativno sigurna ukoliko lekove naručujete preko sajtova poznatih i registrovanih apoteka, ali mnogi pacijenti ne umeju da prepoznaju da li se radi o zvaničnoj ili lažnoj internet-stranici.