U Srbiji je prvi put pokrenuta onlajn vršnjačka podrška za decu obolelu od nekog malignog oboljenja!
Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanja, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili lečenje. Kako bi im se pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta onlajn vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja.
Udruženje "Čika Boca" i MladiCe - mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su onlajn platformu za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške "MladiCe Pričalice" na sajtu www.mladice.org/.
Podrška koju MladiCe pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi, koji se trenutno leče od raka ili su završili lečenje, moći da odaberu da li će se dopisivati putem mejla, korišćenjem aplikacija What'sApp ili Messenger.
Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj samoubistva jednog člana udruženja "Čika Boca", rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja "Čika Boca", na tribini "Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom".
Ona je ispričala za pokušaj samobistva Milančeta, kako su kao udruženje reagovali i smestili ga na psihijatriju, ali i shvatili da moraju da urade nešto više kako se ubuduće ne bi desilo da stvari eskaliraju toliko daleko.
"Tada smo uvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno", rekla je Radulović i dodala da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.
Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest MladiCa koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Svi su oni imali iza sebe težak životni period lečenja od raka. Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma - tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina.
Kaže da je u MladiCama od početka, jer joj je tokom lečenja nedostajalo da razgovara sa nekim ko je završio lečenje pre nego što je ona započela.
"Kada se moje lečenje završilo shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume", rekla je Milkica.
Ona je naglasila da se priča o raku ne završava lečenjem, da se zbog agresivne hemoterapije ili čak amputacije dela tela javljaju drugi problemi o kojima treba pričati.
U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napominje prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje.
"Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju", istakla je prof. dr Pejović Milovančević.
Tribina je deo projekta "Život posle raka", koje finansira Ministartsvo omladine i sporta". Podrška mladima koji boluju od raka dostupna je svakim radnim danom od 17 do 21 sat, bez obzira na to gde žive.