Beograd će ponuditi besplatno savetovanje u Gradskom zavodu za javno zdravlje u periodu od 9 do 14 časova.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", u Srbiji živi 2.756 osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a samo u ovoj godini u periodu od januara do novembra otkriveno je 175 novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om. To je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo 130, rečeno je ranije na konferenciji posvećenoj obeležavanju Svetskog dana protiv SIDE.
Od 1985. godine zaključno sa novembrom ove godine u Srbiji je registrovano 4.027 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 2.022 obolele od AIDS-a, dok je od ove bolesti prethodnih godina preminulo njih 1.150, pokazuju podaci.
Kako je rečeno, među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama, od januara do novembra ove godine, bilo je osam puta više muškaraca u odnosu na žene.
Kao i ranijih, tako i ove godine, se*sualni put prenosa HIV infekcije je dominantan i čini oko 89 odsto.
Prema rečima pomoćnice ministra zdravlja Vesne Kneginjić, u Srbiji HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da odmah pošto se infekcija dijagnostifikuje, započnu lečenje HIV infekcije, a terapija daje dobre rezultate.
"Sa HIV infekcijom se može kvalitetno i dugo živeti samo ukoliko se sa pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše umnožavanje HIV-a", istakla je Knjeginjić.
Od 55 obolelih od AIDS-a u ovoj godini u Srbiji, četiri puta je više muškaraca uzrasta od 19 do 77 godina, a od 16 osoba koje su preminule, 14 njih su muškarci.
Prema rečima Knjeginjić, muškarci koji imaju se*sualni odnos sa drugim muškarcem predstavljaju najrizičniju grupu za obolevanje od HIV-a, a kasnije i od SIDE.
Očekuje se, kaže, da će do 2022. godine biti testirano 8.700 osoba na HIV, 1.650 na hepatitis C i 300 na sifilis. Za 2021. godinu, prognoze su optimističnije, kaže, i one bi trebale u ovom periodu da budu 13.500 testiranih na HIV, 2.400 na hepatitis C i 500 na sifilis.
Knjeginjić dodaje da je dobro što je kod 24 osobe u ovoj godini ova bolest otkrivena u najranijem periodu.
Podaci takođe pokazuju da je od 2010. do 2018. godine registrovano 1.398 osoba koje su inficirane HIV-om što je za 51 odsto više u odnosu na period od 2001. do 2009. kada je taj broj bio 921.
Prema njenim rečima, trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba koje su inficirane HIV-om za taj period ukazuju da još nema dovoljno svesti o neophodnosti testiranja na HIV.
Većina testiranih je iz Beograda i Vojvodine, dok ljudi iz manjih sredina, kako ističe, još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest o važnosti testiranja.
Ono što predstavlja jedan od većih problema je, kako je dodala, što pored dostupnih terapija, neke osobe ne poštuju lekarski tretman i na kraju izgube bitku sa ovom bolešću.
Goran Radisavljević, direktor Timočkog omladinskog centra, istakao je za Tanjug da je Pariska deklaracija veoma značajna za prevenciju HIV-a, jer sam način intervencije i pružanja usluga se bazira na lokalni nivo, u kojima se nalaze ključne organizacije za dobijanje adekvatnog odgovora u suzbijanju HIV infekcije.
"Ovom deklaracijom utvrđeno je da gradovi preuzimaju borbu protiv HIV-a, prema kome moraju da se dosegnu određeni kriterijumi 90-90-90, odnosno da je 90 odsto potencijalnih HIV pozitivnih osoba otkriveno i da je sada na terapiji", rekao je Radisavljević.
Kako je dodao, London je jedini grad koji je postigao 95-95-95 kriterijum, a u Srbji, Sombor je jedini grad koji je ove nedelje usvojio Parisku deklaraciju.
Testiranje na HIV i hepatitis C, kako je naglasila Knjeginjić, svi građani tokom cele godine mogu da dobiju besplatno.