Pulmolog Branimir Nestorović izjavio je za N1 da je "problem aerozagađenja problem hroniciteta".
"Deca su ugroženija, jer su organizmi u razvoju. Sve što ošteti pluća u periodu do tri godine će imati dugoročne posledice, jer će ga predisponirati da kasnije u životu ima ozbiljne probleme", kaže on.
Prema njegovim rečima, poslednjih dana ima nešto malo više pacijenata, ali naglašava da je problem aerozagađenja problem hroniciteta."Naravno da ne pomažu, verovati da vi izađete napolje, staviti masku na lice i da ste se zaštitili... Kad se vi krećete, maska se pomera, najbolja je propuštala negde oko 78 odsto čestica... Ako biste mogli da stavite tu masku, da ne govorite, ne žvaćete, neki efekat bi imala"
"Stalno pričamo o česticama PM, to su čestice, koje same po sebi nisu štetne, to može da bude i prašina. Čestice su problematične ako je vazduh zagađen, jer skupljaju zagađenje, na taj način dospevaju u naše disajne puteve. Samo određivanje broja čestica, sama brojka nije važna", objašnjava on.
Kako je rekao, gasovi koji se oslobađaju iz ložišta, poput sumpor dioksida, su nezgodniji, jer dublje prodiru u pluća.
"Gasovi idu do kraja, ali se apsorbuju i u krvotok, i preko kože, to je efekat koji je mnogo teže izmeriti. Ozon, sumpor dioksid i azot oksid su tri gasa koja su jako nezgodna", kaže on.
Dodaje da sve deluje tako što slabi imuni sistem, oštećuje pluća.
"Deca su ugroženija, jer su organizmi u razvoju. Sve što ošteti pluća u periodu do tri godine će imati dugoročne posledice, jer će ga predisponirati da kasnije u životu ima ozbiljne probleme", kaže on.
Objašnjava da prečišćivači, ako su pravi, ako su urađeni po specifikaciji, mogu da pomognu.
"Jonizatori nemaju neku svrhu naročitu, ali prečišćivači su veoma jednostavni i njihovi standardi su dati pre 30 godina. Oni filtriraju 99,97 odsto čestica većih od 0,3 mikrona, znači praktično sve", kaže on.
Kako kaže, aerozagađenje je uvek najveće ujutru.
"Iz više razloga - kreće grejanje, kreću ljudi na posao, najveće je ujutru i predveče, kad se ljudi vraćaju s posla. Oko podneva treba luftirati, nekih petnaestak minuta, a onda odmah uključiti prečišćivač, ako da imate", kaže on.
Većina respiratornih infekcija, podseća, prenosi se dodirom, a ne kijanjem.
"Svako ko kaže da aerozagađenje nije štetno, neka ujutru prođe prstom preko svog automobila, kad vidi šta ostane, pašće u nesvest, to sve ulazi i preko kože. Aerozagađenje je, sasvim sigurno, najopasnije za ljudsko zdravlje", kaže on, dodajući da, ipak, podaci o smrtnosti nisu baš relevantni.
Statistika, kaže, ništa ne dokazuje, jer je to nauka koja uočava veze između pojava, a one mogu da budu i slučajne.
"Ne umrete vi od aerozagađenja, zdrav čovek koji izađe na aerozagađenje neće da umre. Umirete jer je organizam oštećen raznim faktorima i jednog momenta je to aerozagađenje to što to prekine. Ljudi ne vode brigu o svom zdravlju", kaže on.
Govoreći o trenutnim simptomima koji su primetni tokom zagađenja, pomenuo je nadražaje sluzokože, suzenje očiju, kašalj...
"Te simptome vidimo, ove druge ne možemo da vidimo. Ovo treba da bude signal da nešto treba da se uradi. Postoji ta katastrofična crta kod Srba, nije katastrofično trenutno, ali na duge staze jeste. Mi imamo najkraći životni vek u Evropi, ceo Zapadni Balkan, 4,5 godine kraći na Balkanu nego u ostatku Evrope. Skoro 15 godina živimo kraće nego Japanci", navodi on.
Ističe da sneg ima neverovatnu sposobnost upijanja.
"Sneg bi pokupio aerozagađenje. Nije pao sneg, zima je nikakva, ovo će se ponavljati, u novembru je bilo ovako. To je trend, to nije trenutna situacija", kaže.
Nestorović je mišljenja da maske ne pomažu prilikom aerozagađenja.
"Naravno da ne pomažu, verovati da vi izađete napolje, staviti masku na lice i da ste se zaštitili... Kad se vi krećete, maska se pomera, najbolja je propuštala negde oko 78 odsto čestica... Ako biste mogli da stavite tu masku, da ne govorite, ne žvaćete, neki efekat bi imala", kaže on.