U novoj epizodi Mondo Ona Mišljenja razgovarali smo sa pravnicom Marjanom Majstorović na temu prava na abortus u našoj zemlji, u želji da još jače istaknemo stvari koje moraju da se znaju, i da one malo manje poznate, učinimo transparentnijim.
Srbija, tada deo SFR Jugoslavije, bila je jedna od prvih evropskih zemalja koje su legalizovale pravo na abortus.
Trenutni zakon koji uređuje ovo pitanje je Zakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, i spada u jedan od boljih zakona ovog tipa u svetu.
Trendovi koji vladaju u pravnim sistemima drugih evropskih zemalja variraju od krajnosti do krajnosti: tako je u Irskoj tek 2018. došlo do priznavanja ovog prava; u Norveškoj je, zahvaljujući desničarskim strujama, došlo do drastičnog skraćivanja vremenskog perioda u kome žena može da se odluči na prekid trudnoće (sa 18 nedelja, ovaj “prozor” je skraćen na 9 nedelja trudnoće), dok u Engleskoj uopšte ni ne postoji vremensko ograničenje kad žena može podnesti zahtev, čime se njeno zdravlje ozbiljno stavlja pod rizik.
Dakle, u Srbiji, imamo zakon koji nam obezbeđuje Ustavom garantovano pravo na naše telo. Šta je onda to što nemamo? Nemamo zaštitu koja bi nam omogućila da to pravo koristimo bez osude i bez diskriminacije. Nemamo garanciju da se lekarska struka neće mešati u pitanja koja ne spadaju u domen njihove oblasti rada. I možda najvažnije - nemamo nijedan član zakona koji bi bio posvećen značaju obavezne psihološke pomoći, koja je ženi u tim trenucima preko potrebna.
U novoj epizodi Mondo Ona Mišljenja razgovarali smo sa pravnicom Marjanom Majstorović na temu prava na abortus u našoj zemlji, u želji da još jače istaknemo stvari koje moraju da se znaju, i da one malo manje poznate, učinimo transparentnijim.