U Srbiji se godišnje obavi oko 250.000 abortusa iako se prijavi 10 puta manje, a ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović kaže da bi trebalo napraviti novu organizacionu šemu gde će se obavljati abortursi za žene koje već donesu tu odluku, a u cilju njihove veće bezbednosti.

"Nemamo tačan podatak koliko je abortusa u Srbiji pošto se ne evidentira sve, pravo je žene da odluči da li će prekinuti trudnoću, ali ako je ona tako odlučila, mi smo obavezni da napravimo edukaciju da sledeća trudnoća ne bude razlog ponovnog narušavanja njenog zdravlja", rekla je Đukić Dejanović gostujući na TV Prva.

Objasnila je da bi zato trebalo napraviti novu orgnaizacionu šemu gde se mogu obavljati abortursi, ne samo da bi znali tačan broj abortusa, već da bi žene bile izložene manjem zdravstvenom riziku.

To znači, dodaje, da abortusi mogu da da se obavljaju samo u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, kao i da prethodno komisija, u kojoj će biti psiholog, ginekoloog i socijalni radnik, sa njom porazgovraju pre nego što žena donese odluku.

Đukić Dejanović ističe da bi nas bilo mnogo više u Srbiji da nije abortusa i napominje da u Srbiji nema dovoljno zaposlenih u inspekcijama kako bi se iskontrolisali svi abortusi.

"Demografski indikatori se menjaju na 10 godina i ako sada preduzmemo sve mere da bismo stimulisali mlade da donose pozitivne odluke u vezi sa populacionom politikom, a to ne znači samo rađanje, već i migracije i aktivno starenje i drugo, onda ćemo imati prve povoljne efekte imati za 10 godina. Zato potenciram da ovo nije politička, već nacionalna tema".

Kaže da se crni indikatori ne mogu promeniti preko noći, poput onih da je na 1.000 ljudi u Srbiji u proseku devet rođenih beba, a da umre 15 osoba.

"Taj odnos je jako negativan i u nekim regijama naše zemlje je još i gori od proseka. To se može ispraviti samo u periodu od desetak godina".

Đukić Dejanović je rekla da se Vlada Srbje od 2016. ozbiljno bavi populacionom politikom i podsetila da su donete mere finansijske podrške za prvo dete 100.000 dinara jednokratno, a drugo 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće do desete godine 12.000 i za četvrto 18.000 dinara do desete godine.

"Dugoročne mere su dobre, moramo razmišljati o ublažavanju ekonomske cene podizanja deteta i istom standardu sve dece. Iz nepovratnih sredstava smo od 500 miliona dinara na osnovu javnih poziva za opštine, koji je bio pre nesto više od mesec dana ,dodelile više od polovine tih sredstava - oko 250 miliona dinara za poboljšanje uslova u predškolskim institucijama".

Kaže da je, na primer, u Subotici, kuhinja bila koncipirana da dnevno pravi 450 obroka za decu, dok danas može da proizvodi 10.000 do 12.000 obroka dnevno.

"Upravo će ovim merama 1.800 mališana dobiti mesto u vrtićima, koje nisu imali".

Đukić Dejanović poziva opštine da iz svojih budžeta podrže razne aktivnosti za decu. Naglasila je da svako dete treba da bude željeno i da ne veruje da će neko samo zbog para rađati decu, ali i da je država predvidela da deca koja dobijaju tu pomoć treba da budu uključena u zdravstveni i obrazovni sistem i da njihovi roditelji ne mogu ta sredstva koristiti za namene koje neće podizati standard deteta.

Rekla je i da nam opada broj prvorođene dece sa 52 odsto na 47 odsto.