Epidemija koronavirusa u Kini predstavlja ozbiljnu pretnju za ostatak sveta, izjavio je šef Svetske zdravstvene organizacije, apelujući da se ubrza istraživanje lekova i vakcine protiv ovog virusa.
Jedan naš naučnik, profesor Vladimir Brusić, deo je svetskog tima koji učestvuje u istraživanju i pronalaženju vakcina.
Bioinformatičar svetskog glasa i jedan od naših najcitiranijih naučnika u svetskim krugovima, radio je na SARS vakcini u Singapuru i vakcini za Svinjski grip na Harvardu, na klinici Dena Farber, gostovao je u Jutanjem programu na RTS.
Prema poslednjim izveštajima do sada je u Kini registrovano 44.653 obolelih, a broj preminulih je 1.113. Od toga broja, samo je jedan oboleli preminuo van Kine. Kad se pogleda ova statistika zvuči gotovo neverovatno da je pre samo dva meseca ovaj virus bio potpuno nepoznat.
"Koronavirus je prisutan u okolini, ima ga i u životinjama i u ljudima. Ova vrsta virusa izaziva, recimo, normalnu prehladu. Problem sa ovim virusom je to što je on sa životinja prešao na čoveka i nama je nepoznat, nemamo imunitet protiv njega", napominje profesor Brusić.
Faktor koji se mora uzeti u obzir je da je taj virus zarazan, a drugi faktor je ponašanje ljudi. S obzirom na to da se infekcija pojavila uoči kineske Nove godine, kada oko 300 miliona ljudi putuje u roku od samo nedelju dana, u mnogome je doprinelo da se virus tako naglo proširi.
U Ženevi se održava svetski forum SZO, na kome učestvuje 400 stručnjaka koji analiziraju trenutnu situaciju i nastoje da predvide naredne korake. Najbolja zaštita od virusa i zaraznih bolesti su vakcine, naglašava profesor, i dodaje da sumnja da će za ovaj virus biti pronađena vakcina jer će, po svoj prilici, sam da nestane.
"Sada da razvijamo vakcinu protiv virusa za koji ne znamo da li će se pojaviti kasnije, nije potrebno. Međutim, ovo je već treći slučaj koronavirusa koji donosi zarazu. Bio je SARS, bio je MERS koji je krenuo iz Saudijske Arabije i ovo je treći slučaj, što znači da je koronavirus počeo da bude opasniji nego ranije i postavlja se pitanje da li ćemo da razvijamo vakcinu protiv koronavirusa koja će biti slična vakcinama protiv gripa“, navodi profesor Vladimir Brusić.
Sa epidemiološke tačke gledišta, važno je pitanje koji ljudi obolevaju. U slučaju svinjskog gripa, obolevali su mladi, deca, srednjoškolci koji nisu imali imunitet, a stariji ljudi su bili otporniji zato što je virus svinjskog gripa bio u cirkulaciji pre nego što se mlađa populacija rodila. Kod koronavirusa niko nema imunitet i cela populacija je ugrožena.
"Problem sa vakcinama je u tome što virusi mutiraju. Menjaju svoje proteine, a vakcina funkcioniše tako što naša bela krvna zrnca i imuni sistem prepoznaje bolest koju smo već ranije imali. Vakcina nam aktivira tu memoriju i kada virus naiđe mi smo zaštićeni i kada i dobijemo infekciju njen nivo bude mnogo blaži. Sezonska vakcina se pravi tako što se vrši predikcija koji su virusi trenutno u cirkulaciji i koja je njihova sekvenca", objašnjava profesor Vladimir Brusić.