Do juče u 13 časova, savezu se javilo više od 140 stručnjaka, koji žele da pomognu građanima.
Poziv važi za sve koji imaju sertifikat psihoterapeuta ili su proveli najmanje dve godine na edukaciji u nekom psihoterapijskom modalitetu.
Kako je za Tanjug rekla Bubera, u ovom trenutku se ne zna konačan broj psihoterapeuta i psihijatara koji će biti na raspolaganju, jer je prijavljivanje još u toku, a u utorak ujutro će na sajtu - savezpsihoterapeuta.org zaintresovani građani moći da pronađu prvu listu stručnjaka po gradovima.
"Zamolili smo stručnjake da ostave svoje viber, whats up kontakte, fiksne telefone za građane. Svojim članovima ćemo podeliti i kratko upustvo koje smo dobili od koleginice Vesne Bogdanović iz Italije - kako i šta treba da rade, jer je ovo ipak jedna drugačija situacija. Svi su obučeni za rad u kriznim situacijama, ali nije loše ni da imaju to upustvo", rekla je Bubera.
Jasno nam je da je izolacija specifična, da nije reč samo o nekim stresnim situacijama i potencijalno traumatičnim, već specifična i da će ljudi imati potrebu da dobiju neke informacije, da sa nekim porazgovaraju i da dobiju psihološku pomoć, kaže Bubera i dodaje da su zbog toga psihijatri i psihoterapeuti odlučili da svoje resurse - znanje i vreme stave na raspolaganje.
Pojedine njene kolege su već ostavile brojeve telefona i građani su do sada zvali, jer su, kako kaže, bili uplašeni, ne znaju kako će se dalje odvijati situacija i da li će moći da dobiju pomoć ukoliko im je potrebna.
Zvali su i ljudi koji su anksiozni, ali i psihijatrijski bolesnici, kaže Bubera i dodaje da je ljudima često dovoljno da samo porazgovaraju sa nekim ko ima više informacija, jer je u sistemu, pa da imaju strukturu "za koju mogu da se uhvate".
U našem uputstvu ćemo ostaviti i brojeve Nacionalne službe za prevenciju samoubistava Instituta za mentalno zdravlje, ukoliko neko od volontera ne može da izađe na kraj sa situacijom, pa da korisnika uputi ka psihijatrijskoj klinici koja ima iskustva sa takvim pacijentima", navela je ona.
Jedan od prvih saveta za ovakve situacije je da građani očuvaju svu rutinu koju mogu, jer je ona bitna za očuvanje strukture uz koju se osećamo sigurnije i smanjujemo anksioznost.
Ukoliko ste navikli da idete svaki dan na posao, a sada treba da radite od kuće, to je drugo, ali možete da ustanete u isto vreme, da legnete u isto vreme, da doručkujete, ručate, večerate u isto vreme, ukoliko ste vežbali, da nastavite vežbanje kod kuće. Sada postoje planovi i programi vežbi na Youtube-u i raznim drugim platformama", podseća doktorka Bubera.
Ona kaže da ovo vreme može da se iskoristi i za sve one stvari za koje nikada nismo imali vremena, kao što su filmovi, knjige, gledanje predstava, obilazak muzeja, budući da je sada sve to dostupno onlajn.
"Ukoliko se osećate neprijatno, imate 'razne filmove u glavi', pričajte o tome sa svojim bližnjima ili prijateljima, a ako to nije moguće, onda smo mi stručnjaci na raspolaganju", poručuje doktorka.
Kako kaže, jako je bitno da se ne pravimo, niti mnogo hrabri i jaki, što jeste "specijalnost" srpskog naroda, jer to može da dođe na naplatu kasnije. Druga krajnost je da padnemo u histeriju i paniku koja je potpuno neracionalna i da onda radimo stvari koje idu u skladu sa tim.
"Kao i svemu i u ovoj situaciji je stvar u balansu. Ako neko ne može da spava, ima poremećaj apetita, napade panike, ne treba da sedi i trpi. Pozovite, jer imate koga", poručila je doktorka Bubera.
Objasnila je i da je anksioznost vrsta straha koju osećamo kada nismo sigurni da mi sa našim nivoom sposobnosti i veštinama možemo da izađemo na kraj sa nekom situacijom.
"To je jedno od najneprijatnijih osećanja, koje jeste adekvatno u ovoj situaciji, jer niko ne zna da li su naše sposobnosti dovoljne, ali ono što znamo jeste da treba da sedimo kod kuće i slušamo preporuke", rekla je ona.