Mrtvačka kola umesto taksija, razgovor sa mamom-patkom u dubokom snegu, noćna mora o kitovima i moževima samo su neki od uvrnutih snova koje su korisnici Twittera podelili sa ostatkom sveta.
Stručnaci kažu da su ovi snovi ipak normalni i način da naš mozak obradi stresne informacije koje svakodnevno čujemo zbog epidemije korona virusa.
"Ova pandemija je nešto sa čime se nikada pre nismo suočili. I naš mozak sada pokušava da pronađe vreme kada stvari nisu bile takve", objašnjava stručnjak za snove, profesor dr Mir Kriger.
"To je kao kada ljudi pokušavaju da zaspe a ne mogu da se isključe. Onda razmišljaju o vremenima kada je sve bilo bolje", rekao je on za CNN.
Iako stručnjaci još uvek ne znaju zašto sanjamo, postoji nekoliko teorija uključujuči i onu da u snovima, u bezbednom okruženju, isprobavamo različite životne scenarije, kaže Džejson Elis, profesor psihilogije i direktor Centra za istraživanje snova na Nortumbrija univerzitetu.
Druga teorija je da kroz snove mi procesuiramo informacije koje smo prikupili tokom dana kako bismo ili stvorili nove uspomene ili sortirali nepoznate informacije u već postojeće znanje.
"Kada posmatrate mozak ljudi dok spavaju, možete da vidite razliku kad sanjaju a kad ne sanjaju. Vidi se promena aktivnosti mozga", rekao je Elis.
Postoji i teorija da snovi služe kako bismo rešili emotivne probleme koje doživljavamo budni.
Stres zbog pandemije - porodica, posao, mentalni problemi - može da rezultira snovima koji su vrlo uznemirujući jer snovi ne služe samo da nam pomognu da se izborimo sa stresom već i odražavaju stvarnost.
Živopisni snovi možda služe kao način da se izborimo sa stresom ali i pomažu mozgu da obradi nove okolnosti i oni se najčešće dešavaju u fazi dubokog sna.
Ono što je čudno kod snova u vreme pandemije nije to što su bizarni ili zastrašujući već što ih se sećamo. Ljudi u "normalnim okolnostima" najčešće zaborave šta su sanjali.
Konzumiranje alkohola doprinosi tome da brzo zaboravljamo snove. Ali povećano konzumiranje alkohola takođe može da nas probudi iz dubokog sna zbog čega sada pamtimo snove, kaže Elis.
Bindžovanje serija deluje kao dobra ideja za "ubijanje vremena" tokom policijskog časa ali to utiče na kvalitet sna. Ubacite u tu mešavinu i gledanje vesti pred spavanje i možete da zaboravite na mirnu noć, kaže Kriger.
Stručnjaci kažu i da sanjamo čudne snove jer su nam rutine poremećene.
"Kada odlazimo na posao imamo strukturu, znamo kada ustajemo i kada odlazimo sa posla. Verovatno i ležemo u neko određeno vreme kako bismo ustali ujutru na vreme i tako u krug", kaže Elis.
Sada te strukture nema i uspostavljanje rutine i poštovanje rasporeda je sve teže. Više ne odlazimo na spavanje u određeno vreme čime remetimo unutrašnje procese neophodne za dobar san, kaže Elis.
Nije se promenila samo rutina vezana za posao već i društvene prakse. Pošto su ljudi društvena stvorenja, kreativno smo se adaptirali na nove načine interakcije sa porodicom i prijateljima kroz virutelne večere, gledanje filmova preko društvenih medija i slično. Ova interakcija je okej, ali izlaganje svetlu sa ekrana uoči spavanja, bez obzira na razlog, utiče na kvalitet sna.
Adaptiranje na stresnu situaciju i usvajanje pozitivnih, produktivnih navika je teško ali stručnjaci upozoravaju da je dobar san neophodan kako bi se sprečili problemi u budućnosti.
"Zdrave navike" kada je reč o spavanju podrazumevaju da dva do četiri sata pre odlaska u krevet isključite sve ekrane, kao i da pokušate da odlazite na spavanje u isto vreme svake noći. Odmorite malo od vesti uveče - tako ćete smanjiti mogućnost sanjanja noćnih mora, kaže Kriger.
"Znamo da kad neko ne spava dobro postoji rizik od depresije ili posttraumatskog stresa", rekao je Elis.
"Zbog toga sada treba pomoći ljudima da pokušaju da spavaju mirnije kako bismo predupredili mnogo psiholoških problema sa kojima ćemo se suočiti za devet, deset meseci", dodao je on.